SVA LICA SUNCA

Efekti sunca na ljudski organizam su dvojaki, pa možemo reći da su u jednom širem smislu vrlo povoljni  ̶ sunčeva svetlost poboljšava raspoloženje, pozitivno utiče na neka dermatološka stanja i imunološka oboljenja, stimuliše nastanak vitamina D, koji je povezan sa čitavim nizom procesa u ljudskom telu (omogućava normalan razvoj i funkcionisanje kostiju i mišića, sintezu steroidnih hormona, reguliše krvni pritisak itd). Međutim, u užem smislu možemo reći da ako nismo oprezni, efekti sunčevih zraka mogu biti vrlo opasni, a pod time se najčešće misli na njihov uticaj na kožu.

Zdravstveni stručnjaci procenjuju da svega 0,1% sredstava zdravstvenog osiguranja na svetskom nivou odlazi na lečenje bolesti povezanih sa štetnim efektima sunca (kancer kože), dok na lečenje bolesti povezanih sa deficitom vitamina D odlazi 3,3 milijarde dolara godišnje (poremećaji koštano-mišićnog sistema, autoimune bolesti i druge vrste kancera).

UTICAJ SUNCA NA KOŽU 

Najočigledniji efekat sunca je onaj koji ostavlja na ljudsku kožu – ona potamni, dobijamo preplanuli izgled, čemu većina ljudi i teži jer izgledamo svežije, mlađe, mršavije. Izlaganje sunčevim zracima poboljšava i neka dermatološka oboljenja: psorijazu, akne, ekcem itd. Međutim, ako se pretera sa sunčanjem, pogotovu kada je indeks UV zračenja visok, javljaju se crvenilo i opekotine (izazivač UVB zraci), alergije na sunce, ili sistemski efekti (sunčanica, toplotni udar).

Osobe koje se često izlažu suncu a ne koriste antisolarne kreme (SPF kreme, losioni, sprejevi sa UV zaštitom) rizikuju da se suoče sa dugoročnim posledicama UV zračenja (UVA zraci su naročito opasni jer dovode do ubrzanog starenja i povezani su sa pojavom kancera kože). Obe vrste UV zraka (UVA i UVB) deluju na ćelijsku DNK, proteine i lipide, mogu da ih oštete i pokrenu reakcije čija je posledica prekancerogena promena kože. Oni koji redovno koriste zaštitu od sunca mogu da izgledaju i do 10 godina mlađe od osoba koje to ne čine, a da ne pričamo o ostalim benefitima pravilne nege kože.

Kancer kože najčešće se javlja kod starijih ljudi kao posledica kumulativnog efekta sunca. Međutim svi bi trebalo redovno da prate eventualne promene na koži, kao što su pojava novih mladeža ili promene na postojećim mladežima, i kod svake sumnjive promene treba otići na pregled kod dermatologa.

SUNCE I VITAMIN D

Najpoznatiji pozitivan efekat sunčeve svetlosti ogleda se u stimulaciji produkcije vitamina D. Za razliku od esencijalnih vitamina koji se moraju uneti hranom, vitamin D nastaje u koži u fotosintetskoj reakciji koju izazivaju UVB zraci. Koliko vitamina D će nastati, zavisi od količine UVB zraka koji prodiru kroz kožu, što je uslovljeno garderobom koju nosimo, zaštitom od sunca (SPF proizvodi)...

Količina oslobođenog vitamina D takođe zavisi i od boje kože pojedinca, što je u vezi sa sadržajem i vrstom pigmenta melanina. Smatra se da kod većine ljudi svetle puti pola sata sunčanja u kupaćem kostimu dovodi do oslobađanja u krvotok 50.000 IJ (1,25 mg) vitamina D u toku 24 sata. Osobe srednjetamne kože oslobađaju 20.000 do 30.000 IJ vitamina D, dok ljudi crne rase oslobode svega 8.000 do 10.000 IJ. Iz ovog je lako zaključiti da su najugroženiji crnci, pogotovu odojčad i mala deca u periodu rasta.

I kulturološke razlike utiču na nivo vitamina D – žene u muslimanskim zemljama tokom cele godine na ulicu izlaze isključivo pokrivene, tako da i one spadaju u rizičnu grupu za razvoj deficita vitamina D.

Bebe koje sisaju i ne koriste dohranu su takođe ugrožene jer zavise od sadržaja vitamina D u majčinom mleku, što opet zavisi od ishrane i navika majke. Zbog ovoga mnogi pedijatri širom sveta preporučuju suplementaciju beba i dece vitaminom D, i to u dozi od 400 IJ, odnosno 4.000 IJ za suplementaciju trudnica i majki koje doje.

Geografski položaj i broj sunčanih sati utiču na zdravlje čoveka. I dan-danas ljudi koji žive u Severnoj hemisferi (nordijske zemlje, Aljaska, Kanada…) imaju niže vrednosti vitamina D u organizmu zbog čega bi ishrana trebalo da im bude bogata ribljim uljem i ribom, koja predstavlja prirodan izvor tog vitamina. Osim toga, većina svaku priliku kada je sunčano koristi za bavljenje sportskim aktivnostima, uz laganu garderobu i dobro raspoloženje.

Dakle, nedovoljno izlaganje sunčevoj svetlost prouzrokuje deficit vitamina D, što je prilično opasno ako se uzme u obzir da on u organizmu učestvuje u nizu vitalnih procesa  ̶ metabolizmu kalcijuma, u neuromuskularnim i imunološkim funkcijama.

ULOGA VITAMINA D

Vitamin D se u organizmu prevodi u 25-hidroksi vitamin D, glavni transportni oblik vitamina D koji se cirkulacijom prenosi na ostala tkiva. U jetri se dalje ovaj vitamin konvertuje u aktivan oblik (1,25-dihidroksi vitamin D). Aktivna forma učestvuje u resorpciji kalcijuma i fosfora, održavanju njihovog optimalnog nivoa u serumu, te u ugradnji kalcijuma u kosti, ali i u raznim mataboličkim i ostalim vitalnim procesima.

Ukoliko nema dovoljno vitamina D, kod dece može doći do nepravilnog formiranja kostiju, oboljenja koje se zove rahitis. I zdravlje odraslih je narušeno u slučaju nedostatka vitamina D, što je ustanovljeno  merenjem cirkulišućeg oblika vitamina D (25-hidroksi vitamin D) u krvi osoba s osteoporozom. Ustanovljeno je da starije osobe često imaju nizak nivo ovog vitamina i posledično smanjenu gustinu kostiju i osteoporozu, kao i veću sklonost ka prelomu kostiju u slučaju pada.

OSTALA OBOLJENJA I POREMEĆAJI DO KOJIH DOLAZI USLED NEDOSTATKA VITAMINA D:

1. TUBERKULOZA I PLUĆNA OBOLJENJA

Dugo godina su doktori savetovali odlazak pacijenata sa tuberkulozom na produženi boravak na suncu na planini ili na moru. I zaista, pacijenti su se vraćali kući boljeg zdravlja i osveženi, a taj efekat se može povezati sa antibakterijskim dejstvom UV zraka, kao i poboljšanjem opšteg stanja organizma zbog odmora u prirodi.

2. RIZICI OD RAKA UNUTRAŠNJIH ORGANA

Istaživanja su pokazala da osobe koje žive u severnim krajevima planete imaju veći rizik da umru od Hodžkinovog limfoma, raka dojke, jajnika, kolona, pankreasa, prostate... u odnosu na ljude koji žive u južnijim krajevima. Uzimanje dijetetskih suplemenata na bazi vitamina D značajno smanjuje taj rizik.

Što se tiče melanoma, najopasnijeg oblika raka kože, rezultati istraživanja su kontradiktorni. Zanimljivo je da se melanom često javlja na delovima tela koji se nikad ne izlažu suncu, a neke studije su pokazale da umereno izlaganje suncu čak može da poveća šansu za izlečenje obolelih od te vrste raka.

3. OSTALA OBOLJENJA

Osobe koje pate od hipertenzije takođe imaju nizak nivo cirkulišućeg vitamina D, kao i oboleli od dijabetesa tipa 1 i multiple skleroze. Ponovo su prevalence nastanka ovih oboljenja veće u zemljama sa manje sunčanih sati, pa lekari preporučuju preventivno uzimanje vitamina D, pogotovu kod starijih osoba. Isto važi i za metabolički sindrom i dijabetes tip 2.

Dosta dobri rezultati u pogledu smanjenja krvnog pritiska pomoću povećanog unosa vitamina D zabeleženi su u nekim studijama, zbog čega mnogi naučnici smatraju da vitamin D deluje kardioprotektivno (nađeno je da krvni sudovi imaju receptor za 1,25-dihidroksi vitamin D, koji opušta glatke mišićne ćelija u zidu krvnih sudova i dovodi do pada krvnog pritiska).

U slučaju astme, osteoporoze i reumatoidnog artritisa takođe je nađeno da suplementacija i boravak na suncu dovode do poboljšanja stanja. Dokaz povezanosti tih oboljenja sa nivoom vitamina D je i pogoršanje simptoma u zimskim mesecima, kada su niži nivoi u krvi.

Zarazne sezonske bolesti virusnog i bakterijskog porekla takođe su manje aktivne u letnjem periodu, kada je indeks UV zračenja visok, što je još jedan dokaz antibakterijskog efekta UV zraka.

KOLIKO VITAMINA D JE DOVOLJNO

Nivo vitamina D prati se merenjem koncentracije 25-hidroksi vitamina D. Ta vrednost se može uporediti sa smernicama naučnika koji se bave tom oblašću. Smatra se da je optimalna koncentracija između 40 i 60 ng/mL kada se govori o prevenciji raznih vrsta raka povezanih sa deficitom vitamina D, a to je dovoljno i kada je reč o prevenciji osteoporoze i ostalih koštano-mišićnih poremećaja.

U poslednje vreme zdravstveni stručnjaci usmeravaju pažnju javnosti ne samo na zaštitu od sunca već i na prevenciju deficit vitamina D. Smatra se da je odraslima potrebno ukupno 4.000 IJ vitamina D dnevno, a naročito je preporučljivo da jedan deo tog vitamina D nastane prirodno tokom svakodnevne šetnje po suncu (na primer 12 do 15 minuta šetnje po jačem suncu, plus 2.000 IJ dnevno putem ishrane ili suplemenata).

EVOLUCIJA I SAZNANJA O SUNCU

Ako pogledamo kroz istoriju, ljudi su nekada nosili malo ili nimalo odeće na sebi, pa samim tim nisu imali problem s nedostatkom vitamina D. Međutim, osvajanjem severnih predela naše planete čovek počinje da se štiti od hladnoće, pa posledično i od sunca, dok su industrijalizacija i život u gradu doneli obavezni kodeks oblačenja i ponašanja.

Medicinski spisi od pre 200 godina govore o epidemiji rahitisa među gradskom decom, a sa saznanjem da se sunčanjem to može sprečiti, počinje i preokret u odnosu čoveka prema suncu.

HELIOTERAPIJA ili TERAPIJA SUNČANJEM tada je postala vrlo popularna kod prevencije rahitisa, lečenja bolesti kostiju (osteoporoze) i tuberkuloze. Takav trend se zadržao sve dok nije zavladao strah od sunca sredinom prošlog veka, pre svega u Australiji, na Novom Zelandu, u Americi i drugim područjima gde je porastao broj obolelih od melanoma. Svetska zdravstvena organizacija je tada počela da izdaje upozorenja da se izbegava sunčanje sredinom dana (od 11 do 16 h), kao i preporuke o zaštiti tokom sunčanja (antisolarne kreme, zaštitne kape, šeširi i naočare za sunce, odeća dugih rukava…).

UTICAJ SUNCA NA CIRKADIJALNI RITAM

Svima je poznato da smo programirani tako da jedan deo dana provodimo budni, a drugi deo u snu. Ritam dan/noć usklađuje se sa sunčevom svetlošću, pa u toku dana dok je sunčano luči se hormon serotonin (zaslužan za dobro raspoloženje). Kako pada mrak i nema svetlosti, naše oči šalju signal da je vreme za smirenje i pripremu za san, čime počinje lučenje melatonina, glavnog hormona odgovornog za miran san.

Međutim, nađeno je da melatonin ima i protektivan efekat – bori se protiv infekcija, inflamacije, raka, autoimunih bolesti itd. Zbog toga je važno da se dobro naspavamo noću, po mogućstvu u potpunom mraku, i kada god je moguće da poštujemo svoj prirodni ritam.

Naučnici preporučuju da po sunčanom danu ustanemo rano ujutru i da uhvatimo u šetnji prve zrake sunca, oko 15 minuta, bez sunčanih naočara. Time osiguravamo dovoljno seratonina za dobro raspoloženje i preko potrebnu energiju za radni dan. Rano oslobađanje serotonina reguliše i stvaranje melatonina u pravo vreme za kvalitetan san. Osim toga, nivo serotonina i melatonina utiču na niz stanja kao što su depresija, sezonski afektivni poremećaj, nesanica itd.

Ljudi koji žive u severnijim predelima, gde ima malo sunčanih sati, mogu sličan efekat da proizvedu korišćenjem lampi sa kompletnim spektrom sunčeve svetlosti. Na taj način deluje se preventivno na nedostatak vitamina D i čuva se prirodni cirkadijalni ritam čoveka.

Dakle, izgleda da smo ponovo na rubu preokreta kada je odnos prema suncu u pitanju. Pođimo od toga da su u svim praistorijskim kulturama ljudi obožavali sunce ne samo zato što je donosilo toplotu i dobre useve već im je pružalo dobro raspoloženje i zdravlje. Sada kada imamo mnogo više uvida u mehanizme kojima sunčevi zraci deluju na nas, najbolje je da se držimo zlatne sredine. Treba se izlagati suncu, ali umereno, a uz zdravu ishranu bogatu antioksidansima i racionalnu zaštitu možemo da uživamo u svim benefitima koje nam sunčanje pruža.