UŽIVANJE U DOBROJ PARTIJI

Kuglanje je i sport i zabava. Kuglaju se ljudi od sedam do sedamdeset sedam godina, kako muškarci tako i žene, s tim što osobe muškog pola mahom mogu snažnije da bace kuglu i izazovu jaču rotaciju. Stručnjaci kuglanje preporučuju kao dobru rekreaciju koja opušta posle napornog i stresnog dana. Smatra se da, pored timskog duha, ovaj masovni sport jača koncentraciju i koordinaciju pokreta, kao i mišiće ruku, nogu, stomaka i leđa.

U Evropi se najviše igra kuglanje na devet čunjeva, a prvenstva profesionalaca se odvijaju svake godine. Ljubitelji kuglanja kažu da se obično počinje tako što se ode u neku od mnogobrojnih dvorana sa društvom, pre ili posle bioskopa ili restorana. Dovoljno je par treninga da se savlada osnovna veština, sve ostalo je rutina kojom se gradi sve bolja koordinacija pokreta. Cilj igre je jednostavan. Kuglom treba pogoditi čunjeve poređane na kraju kuglaške staze i srušiti ih što više, po mogućstvu – sve.

Igra za plemiće

Ljudi su od davnina voleli da se nadmeću u kuglanju. U muzeju u Oksfordu se čuvaju četiri kamene kugle, devet konusnih čunjeva od alabastera i trodelna kapija od mermera, stari nekoliko hiljada godina. Otkrio ih je ser Flinders Petri, britanski arheolog, tridesetih godina prošlog veka u egipatskoj grobnici kod grada Luksora. Arheolozi kažu da su i drevni Polinežani voleli da se kuglaju i to na stazama iste dužine kao i danas - 18,28 metara.

Smatra se da su ovaj sport u Evropu doneli rimski legionari, a da su u Ameriku kuglanje preneli holandski, nemački i engleski iseljenici pre četiri veka. Pisani izvori potvrđuju da je kuglanje voleo i engleski kralj Henri VIII (1491-1547), koji je važio za svestranu osobu, bavio se sportom i bio vešt muzičar i pesnik. U njegovo doba kuglanje je bilo rezervisano za plemstvo.

Međutim, njegov prethodnik, kralj Edvard III (1312-1377), branio je svojim vojnicima da gube vreme igrajući se kuglanja, umesto da vežbaju streljaštvo. Upleten u rat koji kasnije dobija naziv Stogodišnji rat, Edvard III je postao poznat i po uvođenju novog viteškog reda - „Red vitezova Podvezice“ (The Knights of the Garter), kome je i sam pripadao.

U Nemačkoj je bila veoma popularna igra „kegelspiel“, u kojoj igrači kotrljaju male drvene kugle prema devet čunjeva, koji su postavljeni u kvadratnu formaciju. Smatra se da je prva opremljena kuglana u Rusiji otvorena u sastavu hotela „Cosmos“ u Moskvi, 70-ih godina prošlog veka. Inače, Rusija je 110. članica Međunarodne kuglaške federacije.

U Evropi postoje tri vrste kuglanja na devet čunjeva i to: „classic“ (NBC), „bohle” (NBB) i „schere” (NBS). Najpopularnije kuglanje je „classic”, te je zastupljeno u najviše zemalja. Glavna organizacija je FIQ (Fédération Internationale des Quilleurs), zadužena za kuglanje na devet i deset čunjeva, osnovana 1952. godine sa ciljem da zastupa interese svih kuglaša sveta. FIQ ima nacionalne federacije u svih pet olimpijskih zona, 100 miliona članova, 10 miliona takmičara i više od 250.000 kuglaških staza. Zbog toga se kaže da je kuglanje jedan od najvećih i najbolje organizovanih sportova na svetu.

Bonton kuglanja

Danas kuglanje uključuje i neka opšta pravila ponašanja, kojih bi trebalo da se pridržavaju i početnici - rekreativci u ovoj igri. To su:

• ne izlazite na stazu ako je drugi igrač već na stazi;
• ako ste pošli na stazu u istom trenutku sa drugim igračem, prednost ima onaj koji dolazi sa desne strane;
• nemojte uzimati kuglu ako drugi igrač stoji na stazi pored vas i koncentriše se;
• ako je vaš red za bacanje, budete spremni, da drugi igrači ne čekaju na vas i da ne kočite igru;
• kada vaša kugla u drugom bacanju dođe u kontakt sa keglama, vratite se u prostor za igru jer tako omogućavate drugom igraču izlaz na stazu;
• budite uvek u svom prostoru za kuglanje;
• za vreme i posle bacanja kugle ne sme da se prelazi prestupna linija;
• kegla koju sruši „pinmašina” ne broji se, igrač mora da je ručno vrati na mesto;
• za prvo bacanje kugle sve kegle moraju biti tačno na svojim pozicijama, a ako se nakon bacanja konstatuje da ne stoje na svom mestu, bacanje se proglašava nevažećim i ponavlja se.

Pravila igre

Postoje dva sistema kuglanja i to sa devet ili deset čunjeva, s tim što se ovaj drugi naziva „američki”. Takođe, i kugle mogu da budu različitih dimenzija, ali uvek imaju tri otvora za prste. Preporuka je da se kugla uvek diže sa dve ruke, jer njena težina može da prevari. Kugle su različite težine, koja je uvek označena na kugli. Što je veći broj, kugla je teža. Treba izabrati težinu kugle koja može da se drži sa lakoćom. Kada birate kuglu, palac se mora udobno prilagoditi rupi za palac i sa lakoćom izvući iz rupe. U kugli s preuskim rupicama mogu da se zaglave prsti.

Čunjevi se, uz pomoć mašine, ređaju u četiri reda, tako da oblikom formiraju trougao. U prvom redu je jedan čunj, u drugom dva, trećem tri i četvrtom četiri. Čunj u prvom redu označen je kao broj jedan, a poslednji desni kao broj deset. Razmak između čunjeva iznosi 30 cm i samo u potpunosti oboren čunj se računa u ostvarene poene.

Staza za kuglanje dugačka je 18 metara (18,28 - 18,30 metara), a široka između 1,04 i 1,07 metara. Staza za kuglanje je nauljena, pa igrač može da se oklizne i povredi. Zbog toga se koriste specijalne cipele. „Bowling“ cipele imaju posebne đonove od kože, koji omogućavaju blago klizanje na zaletištu. Takođe, specijalnim cipelama se štiti staza od oštećenja koje mogu da prouzrokuju obične cipele.

Jedna partija se sastoji od deset okvira (frame), a cilj je da se obori što više čunjeva. U svakom okviru igrač baca dva puta, a maksimalan broj poena je trista. Ključne reči koje koriste svi igrači su: „strike”, „spare” i „split”.

„Strike” se odnosi na situaciju kada igrač iz prvog bacanja uspe da obori sve čunjeve i okvir se završava. Ako igrač ostvari dva strikea zaredom, to se naziva „double”, a ako ostvari tri „turkey”.

„Spare” je termin koji opisuje situaciju kada su svi čunjevi oboreni tek u drugom bacanju kugle u okviru.

„Split” je oznaka za stanje igre u kojoj su posle prvog bacanja čunjevi ostali znatno razmaknuti.