ULOGA FARMACEUTA KOD OBOLELIH OD MALIGNIH BOLESTI

Lečenje malignih bolesti je najizazovnija oblast medicine danas kako za lekare tako i za obolele i njihove porodice. Osim onkoloških lekova i procedura, za uspešnost terapije, produženje života i brigu o kvalitetu života obolelih potrebno je mnogo više – integrativni pristup nezi i terapiji koji uključuje saradnju zdravstvenih radnika različitih profila: lekara onkologa, psihologa, medicinskih sestara, ali i farmaceuta, kao najdostupnijeg zdravstvenog profesionalca.

O tome šta je sve potrebno za optimalno onkološko lečenje i koja je uloga farmaceta u svemu tome pričali smo sa dr sc. med. Snežanom Bošnjak, koja nam je objasnila šta je zapravo SUPORTIVNA ONKOLOGIJA i kako to funkcioniše u našoj zemlji:

„Suportivnom onkologijom bavimo se u Srbiji od 1995. godine, kada smo i osnovali odeljenje pri Institutu za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije. Dakle, onkologija se kao naučna disciplina deli na onkologiju u smislu dijagnostike, uklanjanja i lečenja tumora (antineoplastični pristup) i na onkologiju koja se bavi pacijentom i porodicom da bi se pacijentu i porodici omogućio što bolji kvalitet života u datim okolnostima (suportivna onkologija). Sam naziv potiče od engleske reči support, što znači podrška, i to je srž onoga čime se bavimo jer je moto suportivne onkologije: Mi lečimo osobu, a ne dijagnozu, odnosno omogućavamo da se pacijent i porodica izbore sa simptomima bolesti ili neželjenim efektima terapije na najbolji mogući način. Zbog toga smo intenzivno sarađivali sa kolegama onkolozima, psiholozima, psihijatrima, ali i sa farmaceutima da bismo identifikovali najteže i najčešće neželjene efekte onkološke terapije ili same bolesti, a potom napravili nacionalne vodiče za terapiju i uskladili ih sa stranim vodičima za kontrolu simptoma, kao što su bol, gušenje, mučnina, povraćanje, dijareja, gubitak apetita, opstipacija, depresija, nesanica, slabost itd.”

Doktorka Bošnjak ističe da je na tom putu puno izazova, da su se suočavali sa nestašicama neophodnih lekova, zatim sa time da se ti lekovi stave na listu RFZO, kao i da je izuzetno važna intenzivna saradnja među kolegama različitih disciplina. Ističe da je jako važna međusobna edukacija lekara raznih specijalnosti i farmaceuta jer su farmaceuti specijalisti za hemiju i lekove, njihova neželjena dejstva i interakcije, a to je upravo ono s čime se često susrećemo pri lečenju malignih i drugih teških ili hroničnih bolesti.

„Zbog toga u našem timu za palijativno zbrinjavanje i suportivnu onkologiju imamo lekare specijaliste kliničke farmakologe, zatim specijaliste interne medicine, koji su posebno edukovani za medikalnu onkologiju ili palijativno zbrinjavanje i suportivnu onkologiju, zatim imamo psihologa, farmaceuta, socijalnog radnika i medicinske sestre. A po potrebi imamo i konsultante: psihijatar, kardiolog i itd. I to je taj integrativni pristup koji mi primenjujemo, čime se omogućava da svaki pacijent ima pravo na najbolju terapiju maligne bolesti i na najbolji mogući Kvalitet života u toj kompleksnoj situaciji. Zapravo, mi na prvom mestu zbrinjavamo pacijente sa teškim neželjenim efektima onkološke terapije ili s nekontrolisanim simptomima same bolesti, kao i one pacijente koji su na komplikovanim onkološkim režimima. Imamo ambulantu za bol, ali i jedinicu za intenzivnu negu ili bolničko zbrinjavanje.”

Doktorka Bošnjak je posebno ponosna na činjenicu da su od 2006. do 2012. godine praćeni podaci o dostupnosti lekova za kontrolu bola u Srbiji i o principima terapije, što je rezultiralo i naučnim radom u Američkom časopisu za hospise i palijativnu medicinu 2016. godine, a u međuvremenu se i dostupnost opioda znatno poboljšala u Srbiji.

„Godine 2006. nismo u Srbiji imali registrovan nijedan oralni oblik jakih opioida, a nije bilo ni oralnog morfina, već smo morali da uvozimo sami kao Institut i da snabdevamo jedini u zemlji svoje pacijente! Danas, deset godina kasnije, imamo dostupne antiemetogene lekove i lekove potrebne za kontrolu bola koji su na pozitivnoj listi, što nije bio slučaj, recimo, pre 10 godina, kada smo imali nestašicu morfina i nisu bili registrovani lekovi za adekvatan tretman hroničnog bola (transdermalni flasteri). Uskladili smo i nacionalni vodič za tretman mučnine i povraćanja izazvanih hemioterapijom s evropskim vodičem i uveli smo to u kliničku praksu. To znači da danas pacijenti koji primaju visokoemetogenu terapiju cisplatinom primaju o trošku Fonda i lekove protiv mučnine preventivno i u toku hemioterapije, zatim imamo transdermalne flastere na bazi fentanila raznih jačina za kontrolu bola, imamo morfin (kratkodelujući) i novi derivat morfina dugog dejstva – hidromorfon, što takođe pokriva Fond itd. To su značajni pomaci kako za obolele tako i za nas čiji je zadatak da poboljšamo kvalitet života svakog našeg pacijenta.”

Pored toga, dr Bošnjak ističe da su u saradnji sa kolegom farmaceutom Ivanom Popovićem pokrenuli izradu magistralnih lekova koji se preporučuju u evropskim vodičima, a nisu u našoj zemlji dostupni. Jedan primer je rastvor morfin-hlorida 2%, za tretman rana na sluzokoži usta itd. Međutim, ima još mesta za poboljšanja jer nisu još uvek svi potrebni lekovi za tretman simptoma i neželjenih efekata priznati za sve onkološke indikacije.

„Ima još dosta mesta za poboljšanje jer, na primer, naš Fond ne prepoznaje antipsihotike kao lekove protiv mučnine izazvane hemioterapijom, iako se oni nalaze nalaze u evropskim vodičima, zatim antidepresive mi ne možemo da prepišemo svojim pacijentima, već samo psihijatar; takođe antiemetic aprepitant, koji je potreban za kontrolu jake mučnine kod visokoemetogenih režima, odobren je za neke režime, ali ne za sve koji su potrebni itd.”

Konsultacija sa farmacetom u apoteci prilikom podizanja ili kupovine leka je nezamenljiva jer je to poslednja stanica pre nego što pacijent počne sa primenom leka u kućnim uslovima. Dr Bošnjak ističe da se često dešavaju greške u doziranju, pa tako, na primer, pacijent uzme par kapi sirupa protiv bola umesto par mililitara i obrnuto (postoje kapi i sirup morfina), pa izostane efekat; zatim zabeležene su i česte greške pri lepljenju transdermalnih flastera, zatim greške pri previjanju rana specijalnim oblogama itd.

Dakle, NE ŽURITE KADA KUPUJETE LEKOVE ZA ONKOLOŠKE PACIJENTE, SVE NEDOUMICE U VEZI S LEKOM RAZJASNITE SA LEKAROM ILI FARMACEUTOM. Obavezno naglasite koje neželjene efekte ili simptome oseća osoba na terapiji, ne stidite se jer samo otvorena i iskrena komunikacija otvara put za pravilnu terapiju i poboljšanje zdravstvenog stanja!

UPOTREBA SUPLEMENATA I PRIRODNIH PREPARATA

Jedna od najčešćih stvari sa kojima se naši farmaceuti susreću jeste ta da rodbina, prijatelji ili sami oboleli na svoju ruku kupuju razne suplemente, vitamine, tradicionalne recepte, čajeve itd. Stav većine onkologa je da se ne sme prekidati niti remetiti standardna terapija jer to može imati fatalne posledice jer, nažalost, još uvek ne postoji dokazano prirodno rešenje za lečenje raka. Takođe, zabeleženi su neželjeni efekti mnogih prirodnih preparata u interakciji sa terapijom, pa se apeluje da se ništa ne uzima na svoju ruku. Ukoliko se ipak opredelite za neke vitamine, praparate za poboljšanje apetita, za smirenje i slično, ne kupujte ih od neproverenih ljudi ili na neproverenom mestu. U najbližoj BENU apoteci u iskrenom razgovoru sa vašim farmaceutom probajte da rešite sve nedoumice.