VITAMIN A

Vitamin A se u organizmu skladišti najviše u jetri (90%), a izvor mogu biti namirnice životinjskog porekla: jetra svih životinja, ulje jetre masnih riba; riba (bakalar, morski pas, haringa, tuna, sardine), mlečni proizvodi (mleko, sir, buter) i biljnog porekla (zeleno, žuto i narandžasto voće i povrće, šargarepa, žuta bundeva, tamnozeleno lisnato povrće, kukuruz, paradajz, narandža, kajsija, mango).

Vitamin A učestvuje u brojnim procesima u ljudskom organizmu. Najznačajnije uloge vitamina A su:

1. Dobar vid (naročito pri lošem svetlu);

2. Štiti oči od degeneracije žute mrlje (makularna degeneracija);

3. Zdrava koža, kosa, sluzokoža nosa, grla, normalno funkcionisanje sistema za varenje i disanje (posebno je zastupljena upotreba vitamina A u terapiji akni);

4. Pravilan rast i razvoj kostiju i zuba;

5. Podstiče zarastanje rana ;

6. Antioksidativna uloga – najčešće korišćeni antioksidansi su beta-karoten i likopen (paradajz); imaju značaja u prevenciji kardiovaskularnih i malignih bolesti;

7. Spermatogeneza, imuni odgovor, ćelijska komunikacija, normalno funkcionisanje srca, pluća, bubrega, čula ukusa i sluha.

Dnevne potrebe vitamina A su 4.000– 5.000 IU za odrasle, a 8.000 IU za trudnice. 

DEFICIT VITAMINA A

Nedostatak vitamina A je još uvek značajan zdravstveni problem u nerazvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju. Najugroženije grupe su:

1. Prevremeno rođena deca (po rođenju nemaju adekvatnu količinu vitamina A skladištenog u jetri);

2. Odojčad i mala deca u zemljama u razvoju ;

3. Trudnice i dojilje u zemljama u razvoju;

4. Deca mlađa od četiri godine;

5. Oboleli od cistične fibroze.

Smatra se da preko 190 miliona dece predškolskog uzrasta i oko 19 miliona trudnica ne unosi dovoljno vitamina A usled siromaštva. Najčešći simptomi deficita vitamina A su kseroftalmija (isušivanje rožnjače i nakupljanje mikroorganizama) i noćno slepilo. Male boginje su glavni uzrok morbiditeta i mortaliteta kod dece u zemljama u razvoju. Nedostatak vitamina A je poznati faktor za nastanak malih boginja.

TOKSIČNOST VITAMINA A – HIPERVITAMINOZA A

Akutna toksičnost nastaje nakon uzimanja jedne ili nekoliko velikih doza vitamina A (više od 100 puta RDA, dnevno preporučene doze, kod dece i 20 puta kod odraslih). Simptomi su muka, povraćanje, glavobolja, zamagljen vid.

Hronična toksičnost se javlja nakon višenedeljnog ili višegodišnjeg unošenja vitamina A (više od 10 puta RDA). Simptomi su glavobolja, alopecija (gubitak kose), pucanje usana, suva koža, bolovi u zglobovima i kostima.

Posebno oprezne treba da budu trudnice jer velike doze vitamina A imaju teratogeni efekat, što može da dovede do pobačaja, oštećenja ploda ili različitih poremećaja na rođenju, te one treba da vode računa o optimalnom unosu vitamina A iz hrane.