ZA LEP OSMEH

KADA SE UOČAVAJU DEFORMITETI ZUBA

Ako se detetu na redovnom stomatološkom pregledu uoči bilo kakav deformitet zuba ili vilica, upućuje se specijalisti ortopedije vilica. Ortodoncija je grana stomatologije koja se bavi proučavanjem i lečenjem nepravilnosti u rastu i razvoju vilica, kao i korigovanjem nepravilnog položaja zuba. Nepravilan položaj zuba i vilica su česti problemi kod dece danas. I dečaci i devojčice se žale na krive zube ili na nepravilan zagrižaj, zbog čega ponekad i sami traže da nose ortodontske aparate kako bi otklonili tu estetsku i funkcionalnu nepravilnost.

KOJE SE NEPRAVILNOSTI MOGU JAVITI

Postoje tri grupe nepravilnosti kad je reč o zubima: kod pojedinačnih zuba to su rotacije, inklinacije (nagnut zub), ektopije (kada je zub na pogrešnom mestu). Postoje i nepravilnosti zubnih nizova (teskoba, rastresitost, nepravilan oblik) i treće, najteže – malokluzije zagrižaja (sagitalnog, vertikalnog i transverzalnog pravca).

KOJI SU UZROCI NASTANKA NEPRAVILNOSTI

Kao prvo, ove nepravilnosti mogu biti nasledne prirode. Takođe, takvo stanje oralnog zdravlja može biti posledica loših navika: sisanje cucle ili prsta, te ta deca imaju specifično zadebljanje na palcu koji je stalno u ustima. Ova navika nije samo loša u psihološkom formiranju ličnosti već dete konstantno pritiska gornje nepce, čime se vilica gura u polje u vreme kada se formira.

Takođe je važna i vrsta hrane! Žvakanje čvrste hrane angažuje žvakatni sistem, pa se zbog mekane, lepljive hrane javljaju dva problema: karijes i zbog nedostatka okidača za razvoj, vilice ostaju male, te zubi nemaju mesta za nicanje u malom prostoru. Problemi koji zbog toga nastaju rešavaju se ortodontskim nadoknadama.

Karijes mlečnih zuba nam je i u ovoj oblasti stomatologije veliki problem. Zašto? Zbog tog oboljenja često se mlečni zubići vade jer ugrožavaju zametak stalnog zuba. Privremenim gubitkom bočnih mlečnih zuba gubi se i potreban prostor za stalni zub.  Mesto izvađenog zuba uvek se trudi da popuni onaj zub koji je prisutan.

U KOM UZRASTU SE POČINJE S NOŠENJEM PROTEZE

Najbolje je poštovati sve preventivne mere i u ovoj grani stomatologije. Preventivni deo zbrinjavanja je u uzrastu kada se vežbicama i uklanjanjem loših navika može sprečiti ispoljavanje anomalija u punoj meri. Roditelji treba da dovedu decu na pregled kod specijaliste ortopedije vilica oko sedme godine za klasičnu ortodontsku terapiju; u periodu kada nikne prvi stalni molar i u vreme smene zuba broj jedan i dva; u uzrastu od sedam do devet godina već se mogu dijagnostikovati nepravilnosti, pa ortodont može da planira adekvatnu terapiju.

Terapija i vrsta aparata se planiraju na osnovu utvrđene vrste ortodontske anomalije i dentalnog uzrasta pacijenta. Prvi korak je rendgenski (RTG) snimak, izlivanje sokli (modela) i planiranje terapije od strane ortodonta.

KOJE VRSTE PROTEZA POSTOJE I OD ČEGA ZAVISI IZBOR ORTODONTSKOG APARATA

Ortodontski aparati (proteze) mogu biti mobilni ili fiksni. Pokretni aparati se mogu nositi od najranijeg detinjstva za razliku od fiksnih aparata, koji podrazumevaju završenu smenu zuba i prisustvo svih stalnih zuba.

Mobilni aparati se prave od žičanih elemenata i akrilata. Danas se po želji dece, kao posebni vid motivacije za redovno nošenje aparata, izrađuju protezice različitih boja. Ubacuju se za devojčice šljokice i zvezdice, a za dečake neki drugi motivi. Moj sin je posebno bio motivisan kada su mu na Klinici za ortopediju Stomatološkog fakulteta izradili zeleni aparat sa fudbalskom loptom. Neki će reći da je to dodvoravanje razmaženoj deci. Možda, ali kada biram između takvog komentara i zdravlja, biram drugu opciju! Ja sam kao dete nosila roze aparat, dakle u boji akrilata, i okretala sam ključić sama baš kako mi je rekla doktorka jer sam se osećala odgovorno, sa zadatkom da opravdam njeno poverenje.

Potrebno ih je nositi redovno i svakodnevno 14 do 16 sati. Aparat treba čuvati i redovno čistiti, odlagati ga u plastične kutije određene za njihovo skladištenje (ima ih na tržištu i nisu skupe). Nema opravdanja za to da se aparat izgubi ili ošteti nemarom. Uz to, neophodne su redovne kontrole jedanput mesečno. Nekada terapija traje i nekoliko godina, ali upornost i volja rezultiraće lepim osmehom.

Fiksni aparati se mogu nositi tek kada je smena zuba završena, najčešće posle 12 – 13. godine, naravno i kasnije. Danas se izrađuju metalni i estetski (keramički, plastični, od safir stakla) fiksni aparati. Razlika je jedino u estetici, dok im je funkcija ista. Prednost fiksnih ortodontskih aparata je u tome što se aparat fiksira na zube i deluje 24 sata, a lečenje traje obično jednu do dve godine. Ponekad je pre ortodontske terapije fiksnim aparatima neophodno i vađenje nekih stalnih zuba da bi se ostali zubi pravilno rasporedili. Ponekad se ljudi odlučuju da stave fiksnu protezu i u tridesetim godinama, ali je važno istaći da odlaganje početka terapije samo produžava vreme potrebno za korekciju poremećaja.

Odluku o neophodnosti ekstrakcije stalnih zuba donosi ortodont neretko u konsultaciji sa stomatologom koji će obaviti intervenciju i s roditeljima. Nije lako roditelju da prihvati činjenicu da dete mora da izvadi zdrave zube. Ortodonti za takvu vrstu intervencija imaju jasno definisane planove terapije da bi njen efekat bio najuspešniji.

Nakon terapije fiksnim aparatima, pacijenti nose retencioni aparat kako bi zube zadržali i stabilizovali u novom položaju. Najčešće se pravi providna tvrda folija koja se stavlja svaku noć. Postepeno se smanjuje vreme njenog nošenja sve do njenog potpunog uklanjanja.

ŠTA JE GLAVNI RAZLOG NOŠENJA ORTODONTSKIH APARATA

Nije samo estetika razlog nošenja ortodontskih aparata. Korigovanjem položaja zuba i međuviličnih odnosa smanjuje se rizik od pojave karijesa (teskoba), parodontopatije, kao i oboljenja temporomandibularnog zgloba. Ispravljanjem ovakvih anomalija poboljšavaju se i leče nepravilnosti kod disanja, žvakanja, gutanja, pa i govora. Ovaj bezbolan i efikasan tretman obezbeđuje lep i zdrav osmeh, samopouzdanje, pruža osećaj lične sreće i zadovoljstva.

CENA LEPOG OSMEHA

Fond za zdravstveno osiguranje pokriva troškove za fiksni ortodontski aparat u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba mlađih od 25 godina sa urođenim i težim stečenim deformitetima lica i vilica kao i u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa operisanim rascepima usne, alveolarnog grebena i nepca. I to je jedan od razloga da dete što ranije pregleda ortodont da bi se anomalije rešile mobilnim aparatima.

I za kraj, odaću čitaocima jednu tajnu. Kada sam odvela svog sestrica Stefana da mu postave fiksni aparat, bio je strašno ljut. Nisu mu prijala usta puna metala, ponekad su mu smetali lukovi, nekada i bravice i gumice. Ali sve je slušao, a ja sam se trudila da ga motivišem. Danas ima osmeh Breda Pita i srećan je zbog toga… I onda sebi kažem: Tetka, vredelo je… Sve je vredelo!