ZA LEPŠU KOŽU I MANJE STRESA
DUNJA
Dunja je simbol ljubavi i plodnosti, posvećena je Afroditi ili Veneri. Pretpostavlja se da je „jabuka razdora” koju je dodelio Paris najlepšoj od tri prelepe boginje (Hera, Atina i Afrodita) bila u stvari dunja. Dunja je gajena u Vavilonu pre 4.000 godina, te u Egiptu, na Kritu, za nju su znali u antičkoj Grčkoj, Rimu. Žensko ime Dunja se daje simbolično, da bude lepa i mirisna kao što je voće dunja. Devojke ako žele da ih momci vole treba da medom namažu list od dunje i nose ga uza se.
Naučno ime roda Cydonia potiče od imena grada Kydonia (savremena Hanija), na severozapadu Krita. Dunja je listopadni žbun ili nisko drvo. Listovi su prosti, naizmenični, jajasti, celog oboda, lice je tamnozeleno, naličje belo, dlakavo. Cvetovi su pojedinačni, beli ili belocrveni, široki 4–5 cm, mirisni. Čašični listići ostaju na plodu. Tučak je sa pet stubića. Plod je koštunica kruškastog oblika (pomum), zelena, maljava, dok je kao zrela gola i žuta. Prijatnog je ukusa i mirisa. Dunja cveta od aprila do maja. Plod je zreo oko polovine oktobra.
Dunji najviše odgovaraju relativno vlažna zemljišta, u dolinama reka, na plodnim aluvijumima. Može da podnese i sušu, kod nas u pojasu hrastova. Otporna je na niske temperature. Samonikla je u centralnoj Aziji od Irana do Turkestana. Gaji se u Evropi sve do Norveške na severu, zatim u Severnoj i Južnoj Americi, u severnoj i južnoj Africi, Australiji, Indiji, Kini i u Japanu.
Od dunje se koristi plod, seme, ređe list i drvo. Plodovi su jestivi, sveži, pečeni, osušeni, pripremljeni kao džem, kompot, slatko. Seme i list sadrže dosta sluzi, nekada su se koristili kao laksativ, danas za izradu macerata koji sadrže sluz (mucilaginosuma) i kao emulgator.
Seme (Cydoniae semen) je mrkocrveno, tvrdo, kad se potopi u vodu, postaje sluzavo. Ukus semena je sluzav, a kad se žvaće, oseća se slab ukus i miris gorkih badema. Upotrebljava se za izradu emulzija i mikstura protiv kašlja, kao voda za obloge, protiv opekotina, kao losion u kozmetici i u industriji.
Drvo dunje se malo upotrebljava, tvrdo je svetložuto ili crvenkasto, dobro se polira.
Kuvanjem plodova dunje sa medom dobija se marmelada. Ova poslastica nastala je u Grčkoj, prihvatili su je u starom Rimu, a Portugalci su je nazvali marmelo, prema grčkom melimelon (medeni plod).
ČAJ I LOSION
Najvažniji sastojak ovog blagotvornog voća je vitamin C, važan za fizičko i mentalno zdravlje. Dunja sadrži pektin koji pomaže u snižavanju krvnog pritiska. Ona poboljšava varenje, leči anemiju, a u kozmetici ekstrakt dunjinog semena osigurava osvežavajuću vlagu. Čaj od dunjinih semenki pomaže u oslobađanju od stresa i nesanice i koristi se kao sredstvo za ublažavanje bolova.
Losion od oljuštene kore dunje koristi se protiv bora. Sto grama osušene kore kože dunje treba preliti sa 150 mililitara medicinskog alkohola, pa posle 14 dana procediti. Bore se mažu ovim losionom ujutro i uveče.
Podelite članak
Ocene/Recenzije
Budite prvi koji će napisati recenziju/komentar za ovaj članak.