ŽIVOTNIM STILOM DO ZDRAVOG SRCA

Savremeni život ne ostavlja nam mnogo vremena da se bavimo sobom i svojim zdravljem. Ljudi se obrate lekaru tek kada imaju neki zdravstveni problem, i to je obično trenutak kada je već potrebno lečenje. Nažalost, sve je više mladih ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti. Nasleđe, pol i uzrast ne možete da promenite, ali zato možete da utičete na druge faktore rizika, i da promenom načina života i životnih navika sprečite nastanak kardiovaskularne bolesti.

 

Merenje krvnog pritiska

Povišeni krvni pritisak najčešći je faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Kada je viši od 140/90 dve do četiri nedelje, smatra se arterijskom hipertenzijom. Visokorizične su one osobe koje su gojazne, puše ili boluju od dijabetesa, imaju ciljnu vrednost krvnog pritiska 130/80 i treba češće da ga kontrolišu. U zavisnosti od vrednosti krvnog pritiska, neophodno je preduzeti preventivne mere, pa se pacijentima savetuje da promene životne navike, a može uz to da im se prepiše i terapija antihipertenzivnim lekovima. Preporučuje se smanjenje telesne težine, pravilna ishrana, prestanak pušenja, ograničen unos soli i alkohola, i fizička aktivnost.

 

Pušenje

Pušenje je značajan faktor rizika za ishemijsku bolest srca i oboljenja krvnih sudova. Prestankom pušenja smanjuje se rizik od kardiovaskularnih bolesti za oko 50 posto u toku prve godine. Pasivno pušenje je takođe veoma štetno, pa se prestanak pušenja preporučuje da bismo zaštitili kako sebe, tako i članove porodice i celo okruženje.

 

Kontrola lipidnog statusa

Lipidi i lipoproteini utiču na nastanak kardiovaskularnih bolesti. Visokorizični pacijenti treba da kontrolišu lipidni status jednom godišnje. Povišen ukupni holesterol, snižen HDL, povišen LDL i povišene vrednosti triglicerida su veoma štetni i opasni za naše srce i krvne sudove.

Savetuje se mediteranski tip ishrane bez zasićenih masnih kiselina, trans-masti, režim ishrane bogat zelenim povrćem i ribom, kao i fizička aktivnost. Za podizanje vrednosti dobrog holesterola HDL važan je unos omega3 kiselina, pa se preporučuju skuša, tuna, losos i koštunjavo voće, šaka na dan, nikako više. Ukoliko su vrednosti holesterola i triglecerida visoke i kombinovane s naslednim faktorom i drugim faktorima (gojaznost, nekretanje i sl.), često je pored dijetetskog režima ishrane i fizičke aktivnosti neophodno uključiti i medikamentoznu terapiju uz redovnu kontrolu transaminaza. Pacijentima koji odbijaju lekove iz straha da će oštetiti jetru potrebno je objasniti da ovi lekovi osim snižavanja vrednosti lipida imaju višestruku ulogu u zaštiti krvnih sudova, te da se preporučuju i preventivno ljudima sa pozitivnom porodičnom anamnezom, dijabetesom, kao i gojaznim osobama.

 

Skrining na šećernu bolest

Dijabetes Mellitus je značajan faktor rizika za ishemijsku bolest srca. Ljudi sa dijabetesom imaju veći rizik za nastanak akutnog infarkta miokarda. Skrining na šećernu bolest obavlja se na tri godine kod ljudi starijih od 45 godina, a kod visokorizičnih pacijenata i češće. Neophodno je lečiti i stanje pre dijabetesa sa graničnim vrednostima glikemije. Osim dijete i fizičke aktivnosti, prepisuje se i medikamentozna terapija. Savetuje se redovna kontrola glikemije, kao i pregled oftalmologa i interniste, a ako je indikovano, i pregled neurologa.

 

Rešite se gojaznosti

Gojaznost može biti uzrokovana genetikom, prekomernim unosom kalorija i smanjenim utroškom kalorija. Intraabdominalno masno tkivo predstavlja najveći rizik za nastanak KVB. Savetuje se merenje obima struka, kontrola laboratorijskih parametara i EKG. Pravilan način ishrane i fizička aktivnost značajno doprinose smanjenju obima struka, ali i rizika od bolesti srca.

 

Zdrava ishrana

Pravilna i zdrava ishrana čuva naše srce i sprečava nastanak gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Preporučuje se ishrana bogata povrćem, nemasnim mesom i ribom. Zdravo je da se koriste nerafinisano maslinovo ulje i integralne žitarice, ograniči unos soli i zasićenih masti. Izbegavajte prženje i pohovanje kao način pripreme hrane. Umesto slanih i masnih grickalica i slatkiša posegnite za svežim povrćem i voćem. Hidrirajte organizam unošenjem dovoljne količine vode u toku dana.

 

Fizička aktivnost

Važnost fizičke aktivnosti je ogromna. Ona smanjuje vrednosti lipida i šećera u krvi, pozitivno utiče na smanjenje gojaznosti, stimuliše cirkulaciju, gradi mišićnu masu, jača imunitet, predupređuje osteoporozu i stres. U zavisnosti od načina života i Vaše fizičke spremnosti, odlučite se za 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, ili za aktivno bavljenje sportom.

 

Izbegavanje stresa

Stres značajno remeti naše zdravlje, loše utiče na psihu, srce, krvne sudove. Posredno, zbog mentalnog stresa, ljudi jedu više nezdrave hrane i unose više nikotina i alkohola, nisu sposobni za bilo kakvu fizičku aktivnost. Naučite da izbegavate stres i da se relaksirate. Pronađite vreme za sebe i opustite se u prirodi, provodite više vremena u krugu porodice i prijatelja i time obezbedite više razloga za smeh.

 

Sistematski pregledi

Izabrani lekari na sistematski pregled jednom u pet godina pozivaju pacijente mlađe od 35 godina, a jednom u dve godine starije od 35 godina. Skrining na kardiovaskularne bolesti obavlja se na tri godine kod muškaraca starijih od 35 godina i žena starijih od 45 godina. Ukoliko vam neko u porodici boluje od kardovaskularnih, cerebrovaskularnih bolesti ili dijabetesa, ukoliko ste gojazni i pušite, navedene preglede treba obaviti i češće. Nakon obavljenog fizikalnog pregleda i sagledavanja laboratorijskih rezultata, faktora rizika i genetike, izabrani lekar će u zavisnosti od Vašeg zdravstvenog stanja preporučiti mere prevencije, uvođenje medikamentozne terapije, ili dalju dijagnostiku i specijalističke preglede. Odazovite se pozivu svog izabranog lekara na sistematske i druge preventivne preglede, jer prevencija je pola zdravlja.