ZNACI ZAVISNOSTI
Kada se život otrgne kontroli
Gubitak kontrole nad ponašanjem je ono što suštinski definiše koncept zavisnosti.
Iako o postojanju zavisnosti najčešće zaključujemo na osnovu tolerancije prema supstanci i na osnovu kriza onoga ko uzima drogu, ono što je najvažnije jeste odnos zavisnika prema drogi. Zavisnik gubi kontrolu nad životom i razvija učestalu žudnju za određenom supstancom ili aktivnošću. I pored toga što svaka zavisnost ima svoje karakteristike, postoje neke fenomenološke sličnosti kod svih vrsta zavisnosti.
Kažemo da je osoba zavisna od droge, odnosno od psihoaktivne supstance kada postoje barem tri od navedenih simptoma:
1. PREOKUPIRANOST
Osoba je preokupirana supstancom/aktivnošću (kockom, video-igrama, internetom) i previše vremena i energije troši na razmišljanje o toj aktivnosti, na njeno planiranje, upražnjavanje i oporavak od nje. Zavisnik je onaj ko nije u stanju da prestane da razmišlja o supstanci/aktivnosti, i ta preokupiranost ima opsesivni karakter.
2. ŽUDNJA
Zavisnik ne može da kontroliše svoju potrebu, pa samim tim ne uspeva ni da je smanji niti da prestane da je upražnjava.
3. GUBITAK KONTROLE NAD PONAŠANJEM
Ponašanje postaje automatsko i kompulzivno i postoji jaka žudnja i potreba za konzumacijom/aktivnošću, jača od bilo kog nagona.
4. KRIZE PRI PRESTANKU UZIMANJA DROGE
Nastaje fizički apstinencijalni sindrom (kriziranje) kada se uzimanje supstance prekine. Upražnjavanje aktivnosti/konzumiranje supstance dovodi do stanja euforije i podiže raspoloženje.
5. POVEĆANA TOLERANCIJA
S vremenom se razvija tolerancija i potrebna je veća količina supstance/duže vreme provedeno u aktivnosti da bi se postigao početni efekat.
6. NASTAVAK UZIMANJA UPRKOS ŠTETNIM POSLEDICAMA
Zavisnik nastavlja da konzumira supstance/ upražnjava aktivnost uprkos posledicama koje su sve očiglednije i koje se odražavaju na svim životnim poljima.
Ovo su samo neki od pokazatelja zavisnosti. Nije potrebno da se kod osobe evidentira celokupan set ovih ponašanja, već samo nekoliko.