Insulinska rezistencija - vaš tihi neprijatelj

INSULINSKA REZISTENCIJA - VAŠ TIHI NEPRIJATELJ

Insulinska rezistencija je metaboličko stanje koje često prolazi nezapaženo, a može imati značajne zdravstvene posledice. Povećanje fizičke aktivnosti, zdravija ishrana bogata vlaknima i gubitak telesne mase ključni su u upravljanju ovim stanjem.

  • BLOG Brinemo o vama
  • Dijabetes
  • Zdravlje

Šta je to insulinska rezistencija? Insulinska rezistencija predstavlja stanje u kojem ćelije ne reaguju adekvatno na insulin, hormon koji igra ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi. Insulin je hormon koji pankreas luči nakon obroka, kako bi omogućio glukozi iz hrane da uđe u ćelije, gde će se koristiti kao energija. Kod osoba sa insulinskom rezistencijom, ćelije ne reaguju na signal insulina, pa glukoza ostaje u krvi, izazivajući povišen šećer.

Zašto i kako nastaje insulinska rezistencija?

Faktori rizika za insulinsku rezistenciju su brojni, a neki od najčešćih su:

  • Prekomerna telesna težina, naročito masnoća u predelu stomaka. Višak masti oko struka povećava rizik za nastanak insulinske rezistencije.
  • Genetska predispozicija - određeni geni utiču na način na koji telo proizvodi i koristi insulin.
  • Poremećen metabolizam masti - višak masti oko organa otežava rad ćelija.
  • Nedostatak fizičke aktivnosti - redovna fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija na insulin, što znači da one bolje reaguju na ovaj hormon. Čak i umerena fizička aktivnost ima pozitivan uticaj na metaboličko zdravlje i smanjuje rizik od razvoja insulinske rezistencije.
  • Hrana bogata prostim šećerima i prerađena hrana doprinose nastanku insulinske rezistencije. (Pročitajte: Sveobuhvatan vodič kroz ishranu dijabetičara)

Ovo stanje najčešće pogađa osobe sa prekomernom telesnom masom, posebno one sa visceralnom masnoćom (masnoća oko unutrašnjih organa). Osobe sa porodičnom istorijom dijabetesa, sindromom policističnih jajnika, kao i fizički neaktivni ljudi imaju značajno veći rizik za razvoj insulinske rezistencije. Hronični stres i određeni lekovi takođe mogu doprineti ovom stanju.

Insulinska rezistencija - simptomi

Kako je moguće da mnoge osobe ne znaju da imaju insulinsku rezistenciju? Ona često prolazi neprimećeno jer simptomi mogu biti suptilni. U nekim slučajevima, insulinska rezistencija može postojati bez izraženih simptoma, posebno u ranim fazama.

Simptomi insulinske rezistencije često su blagi i nespecifični - umor, povećan apetit i žeđ, težina u stomaku, učestalo mokrenje, otežano mršavljanje, a lako dobijanje masnih naslaga. Sve navedeno može biti povezano i sa drugim zdravstvenim problemima ili lošim životnim navikama. IR se obično razvija postepeno, a ljudi umor i druge simptome pripisuju stresu ili prekomernom radu. Međutim, na neke znakove treba obratiti pažnju:

Izražen umor i pospanost, posebno nakon obroka

Umor i pospanost mogu biti povezani sa insulinskom rezistencijom (IR) iz nekoliko razloga. IR dovodi do problema u efikasnom korišćenju insulina i regulaciji nivoa šećera u krvi, što utiče na energetski metabolizam organizma. Pošto ćelije ne mogu efikasno da iskoriste glukozu kao izvor energije, nemaju dovoljno energije, pa se javlja umor.

Ako nivo šećera u krvi naglo poraste nakon jela, telo reaguje povećanjem proizvodnje insulina, kako bi smanjilo ovaj nivo. Međutim, ponekad to rezultirata prekomernim snižavanjem nivoa šećera, što dovodi do hipoglikemije. Hipoglikemija (snižen nivo glukoze u krvi) stvara osećaj umora, pospanosti i nedostatka energije.

Insulinska rezistencija može uticati na balans drugih hormona koji regulišu energetski metabolizam. Na primer, može doći do disbalansa u nivou leptina i grelina, hormona koji regulišu osećaj sitosti i gladi, što utiče i na osećaj umora.

Da bi se održao hormonski balans u organizmu, treba uvesti promene u ishrani. To uključuje izbegavanje brzoapsorbujućih ugljenih hidrata i usmeravanje ka ishrani sa nižim glikemijskim indeksom.

Često mokrenje

Na insulinsku rezistenciju ponekad može ukazati potreba za čestim mokrenjem. Kada nivo šećera u krvi prelazi određeni prag, telo pokušava da se oslobodi viška šećera preko mokraće. Ovaj proces povećava količinu urina koju organizam proizvodi, što dovodi do čestog mokrenja.

Povećana potreba za mokrenjem može biti povezana i sa povećanom žeđu. Kada organizam izbacuje višak šećera putem urina, to može izazvati dehidraciju, što stvara osećaj žeđi. Osoba pije više tečnosti kako bi zadovoljila žeđ, što dalje povećava učestalost mokrenja.

insulinska-rezistencija-inner

Povećan apetit i potreba za slatkim

Insulinska rezistencija otežava ćelijama da koriste glukozu kao izvor energije. Kao rezultat, telo oseća nedostatak energije, što dovodi do čestog i intenzivnog osećaj gladi.

Hrana sa visokim glikemijskim indeksom (koja brzo povećava nivo šećera u krvi) izaziva nagli porast insulina. Nakon toga, nivo šećera u krvi može naglo da padne.

Ostali simptomi

Dijabetes i insulinska rezistencija mogu izazvati oštećenje malih krvnih sudova i tako ograničiti dotok krvi u ranu, što usporava proces zarastanja. Visok nivo šećera može oštetiti krvne sudove i nerve, što smanjuje protok krvi u zahvaćenom području. Ovo otežava dopremanje hranljivih materija i kiseonika do mesta povrede i usporava proces zarastanja.

Tamne mrlje na koži, posebno na vratu, pazuhu i preponama, često se javljaju kod osoba sa insulinskom rezistencijom. Povećana proizvodnja insulina može aktivirati rast keratinocita, dovodeći do hiperpigmentacije i promena u teksturi kože. Zbog hormonske neravnoteže, nekad dolazi do povećanog lučenja melanina, pigmenta koji daje boju koži.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza insulinske rezistencije obično se postavlja na osnovu lične i porodične anamneze, različitih laboratorijskih analiza, OGTT testa, testa glukoze, insulina, hemoglobin A1c testa (tromesečna prosečna vrednost šećera u krvi), lipidnog statusa, itd.

Da li je insulinska rezistencija opasna i kako se leči? Insulinska rezistencija sama po sebi nije bolest, ali može biti preteča ozbiljnih zdravstvenih problema. Ona je značajan faktor rizika za dijabetes tipa 2, predijabetes, gestacijski dijabetes, kardiovaskularne bolesti i određene metaboličke poremećaje. (Pročitajte: Kako prepoznati predijabetes i sprečiti nastanak dijabetesa?)

Pored ostalog, povišen šećer i loše masti povećavaju rizik za srčani i moždani udar.

U zavisnosti od težine stanja, lečenje se zasniva na promeni životnih navika i eventualnom korišćenju lekova. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola telesne težine su primarni načini lečenja insulinske rezistencije.

U određenim slučajevima, lekar može propisati i lekove koji povećavaju osetljivosti ćelija na insulin ili umanjuju apsorbovanje glukoze u crevima. Pa ipak, treba imati u vidu da lek za insulinsku rezistenciju ne može anulirati sav negativan uticaj koji na telo ostavlja nezdrav način života.

Insulinska rezistencija - ishrana

Ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju insulinskom rezistencijom (IR) i može značajno doprineti poboljšanju metaboličkog zdravlja.

Hrana koja se preporučuje:

  1. Niskokalorično voće i povrće, posebno bobičasto voće i lisnato povrće sa niskim glikemijskim indeksom, poput brokolija, spanaća i kelja.
  2. Omega-3 masne kiseline iz ribe, orašastih plodova i lanenog semena.
  3. Proteini sa nižim sadržajem zasićenih masti (pileće meso) u poređenju sa crvenim mesom.
  4. Integralne žitarice koje sadrže vlakna i pomažu u regulaciji šećera u krvi.

Hrana koju treba izbegavati: šećer, brza hrana, slatkiši, gazirani napici, beli hleb i testenine koji brzo podižu nivo šećera u krvi, pržena hrana i crveno meso, prerađeni proizvodi, rafinisani ugljeni hidrati (hrana koja sadrži beli šećer i brašno).

Kako biste održali optimalnu telesnu masu, pazite na ukupni unos kalorija. Obroci treba da budu redovni, a ekstremne dijete se ne preporučuju. Pre nego što napravite značajne promene u ishrani, konsultujte se sa lekarom i dobićete personalizovane smernice koje odgovaraju vašem trenutnom zdravstvenom stanju.

Suplementi koji mogu da pomognu

Inozitol se često koristi za podršku regulaciji nivoa glukoze i poboljšanje osetljivosti na insulin. Nekoliko studija sugeriše da on može imati blagotvoran učinak kod žena sa sindromom policističnih jajnika (PCOS), kod kojih je insulinska rezistencija često prisutna kao komponenta. Mioinozitol može pomoći u smanjenju nivoa glukoze u krvi, poboljšati osetljivost na insulin i regulisati menstrualne cikluse kod žena s PCOS.

Chirofol 500, Miocystinn Fertile, kao i druge proizvode na bazi inozitola, među kojima je i Inofolic Combi HP, poručite preko BENU shopa. Pre nego što započnete s uzimanjem suplemenata, posebno ako imate zdravstvene probleme, konsultujte se sa svojim lekarom. Insulinska rezistencija zahteva ozbiljan pristup, kako bi se sprečile potencijalne komplikacije.

Preporučeni proizvodi

Preporučeni proizvodi

Chirofol 500, 20 tableta

2 732,00 RSD

+

Miocystinn Fertile 20x2,34g kesica

1 779,00 RSD

+

Inofolic Combi HP, 30 kapsula

2 045,00 RSD

+


Povezani članci

Povezani članci

Svi članci


Ocene/Recenzije

Ocene/Recenzije

Budite prvi koji će napisati recenziju/komentar za ovaj članak.

Napišite novu recenziju