KAKO SAČUVATI SRCE

Kardiovaskularna oboljenja se u širem smislu definišu kao niz bolesti srca i krvnih sudova. Srčani mišić treba da funkcioniše dobro i neprekidno da bi pumpao krv kroz ljudsko telo, a arterije i vene treba da budu elastične, bez opstrukcija, da bi mogle da omoguće dotok krvi do ćelija.

Glavni faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja su:

• Povišen krvni pritisak
• Povišen nivo holesterola u krvi
• Pušenje
• Loša, nezdrava ishrana
• Fizička neaktivnost, gojaznost
• Dijabetes
• Starenje
• Genetska predispozicija

Najkraće rečeno, prevencija kardiovaskularnih oboljenja se svodi na sledeće:

• Redovno vežbajte

• Održavajte zdravu težinu, smanjite abdominalno salo

• Prestanite da pušite

• Izbegavajte alkohol, a ako već pijete, neka to bude umereno (čaša crnog vina uveče)

• Držite stres pod kontrolom

• Jedite zdravo

• Redovno kontrolišite zdravlje kod kardiologa.

Pravilna ishrana, zdrav životni stil ključni su faktori u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Evropska uprava za bezbednost hrane (EUROPEAN FOOD SAFETY AUTHORITY – EFSA) podržala je upotrebu niza hranljivih materija koji naučno dokazano imaju korisne efekte na rad srca i krvnih sudova i imaju odobrene zdravstvene tvrdnje.

Deluju na različit način: neki snižavaju holesterol, drugi pomažu održavanje krvnih sudova zdravim, smanjuju inflamaciju, koja se smatra osnovnim uzrokom aterosklerotičnih promena ili deluju direktno na rad srca.

Antioksidansi

Poznato je da su inflamacija i oksidativni stres dva glavna uzročnika nastanka ateroskleroze. Antioksidansi redukuju oksidativni stres, te mogu sniziti nivo inflamacije u organizmu. Veza između ishrane bogate antioksidansima i dijete koja prevenira KVO poznata je decenijama.

Neke vrste voća i povrća imaju naročito visok nivo antioksidanata. Konzumiranje superhrane (bobičasto crveno voće) povezano je sa smanjenjem rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Bobičasto voće i povrće crvene do ljubičaste boje, kao, na primer, borovnice, maline, kupine, cvekla, imaju najveći antioksidantni kapacitet zahvaljujući visokom sadržaju polifenola – antocijana, od kojih i potiče boja tih nutrijenata. Niz radova dokumentuju efekte prečišćenih antocijana iz standardizovanih biljnih ekstrakata na faktore rizika kardiovaskularnih oboljenja, kao što je poboljšanje lipidnog profila u krvi (snižavaju loš holesterol, a podižu nivo dobrog holesterola), naročito kod osoba koje imaju povišen ukupan holesterol.

Solgar Advanced Antioxidant Formula ili Terranova Antioxidant Nutrient Complex nudi efikasnu formulaciju antiokidativnih zaštitnih materija koje snažno neutralizuju i smanjuju oksidaciju tkiva i ćelija.

Vitamini B grupe

Predstavljaju raznorodnu grupu u vodi rastvornih jedinjenja, sa mnogobrojnim funkcijama u organizmu. Niacin (vitamin B3) dokazano smanjuje visok nivo holesterola, te na taj način utiče na redukovanje progresa aterosklerotičnih promena. Vitamini B9 – folati, B6 – piridoksin, B12 – cijanokobalamin učestvuju u metabolizmu homocisteina i održavaju ga u fiziološkim granicama.

Povišeni nivo homocisteina smatra se faktorom rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, budući da dovodi do oksidativnog stresa u krvnim sudovima, što se ispoljava kao agregacija izmenjenih imunih ćelija na zidovima krvnih sudova, što dalje prouzrokuje nastanak plaka i smanjenje lumena krvnog suda, kao i njegove elastičnosti. Tako da je fortifikovana ishrana i suplementacija folatima, vitaminom B12 i B6 preventivno najbolji način održavanja homocisteina na fiziološkom nivou da bi se sprečili pomenuti štetni efekti. Jedno od idealnih rešenja za sve koji imaju nedostatak vitamina B grupe je Solgar Vitamin B complex “50” ili Activ B kompleks sa folatom.

Vitamin D

Vitamin D je u grupi vitamina za koje je urađen najveći broj studija. EFSA je odobrila brojne zdravstvene tvrdnje za fiziološku ulogu tog vitamina. To je u ulju rastvorni vitamin koji je esencijalan za održavanje mineralne ravnoteže u telu, za kalcifikaciju kostiju i kao takav je izuzetno bitan u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja. Kao i skeletni mišići, tako i srčani mišić ima receptore za vitamin D. Sniženi nivoi vitamina D u detinjstvu mogu izazvati očvršćavanje arterija, te predstavljaju mogući faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja kod odraslih osoba.

Mnogobrojna istraživanja o ulozi vitamina D za kardiovaskularno zdravlje pokazala su da njegov suboptimalni nivo povećava prevalence za nastanak KVO, uključujući hipertenziju, oboljenja srčane arterije i šlog. Sa druge strane, optimalni nivo vitamina D u ljudskom organizmu može pomoći u očuvanju elastičnosti krvnih sudova i tako smanjiti rizik nastanka hipertenzije.

Koliki je značaj redovnog uzimanja vitamina D govori da je Engleska vlada ponudila besplatnu zalihu vitamina D u jeku pandemije COVID 19. Zbog pandemije i mera zaključavana koje ljude zadržavaju unutar stanova, mnogi ljudi će imati rizik od deficita vitamina D, koje telo stvara od direktne sunčeve svetlosti. Vitamin D uzimajte na način kako Vam je rekao Vaš lekar. Na tržištu se može nači u obliku kapi (Soldevit), tableta (Livsane vitamin D, Detrical) ili gel kapsula (Solgar vitamin D3, Terra Nova D-3).

 

Vitamini C i E

Antioksidativno dejstvo vitamina C i E smanjuje oksidativni stres organizma. Slično je i sa vitaminom E, budući da se ovi vitamini ne mogu sintetisati u organizmu, već se moraju uneti hranom.

Vitamin C je esencijalan za mnoge enzimske procese u organizmu. Studije pokazuju vezu između povećanog unosa ovog vitamina bilo ishranom, bilo suplementacijom, Jamieson vitamin C 500 mg sa smanjenjem rizika za KVO, uključujući srčana oboljenja, povišen krvni pritisak i moždani udar.

Srčana oboljenja nastaju kada je dotok krvi u srce poremećen. Obično je to izazvano aterosklerotičnim promenama sa formacijama plaka na unutrašnjem zidu arterija. Studije su pokazale da povećani unos C vitamina od 1000 mg, (Natural Wealth vitamin C 1000 mg) može smanjiti rizik od nastanka KVO, uključujući srčana oboljenja, povišeni krvni pritisak i moždani udar. Rezultati jedne druge studije takođe govore u prilog tome, te dvomesečni povećani unos C vitamina može pomoći održavanju normalnog krvnog pritiska, te ga čak znatno i smanjiti. Ovi efekti nastaju usled širenja krvnih sudova.

Ukratko, povećani unos C vitamina je je jednostavan način prevencije KVO, pogotovo ako se ima u vidu da 40% evropske populacije ima neodgovarajući unos ovog nutrijenta.

Vitamin E je moćan biološki antioksidans koji štiti naše ćelije, tkiva i organe od oštećenja uzrokovanih oksidativnim stresom. Takođe, vitamin E, Terranova vitamin E je neophodan za zaštitu EPA i DHA od oksidacije, te povećan unos omega-3 polinezasićenih masnih kiselina zahteva i povećan unos vitamina E. Ovaj vitamin se ne može sintetisati u organizmu, te se mora uneti hranom ili suplementima. Pored ostalih benefita, vitamin E, Natural Wealth vitamin E je povezan i sa smanjenjem rizika od nastanka KVO, budući da smanjuje posledice oksidativnog stresa. Takođe doprinosi održavanju arterijske elastičnosti, a studije dokazuju da zajedno sa drugim vitaminima, antioksidansima, može smanjiti krtost koja se već ispoljila u zidovima arterija.

Bez obzira na kritičnu važnost vitamina E, Jamieson vitamin E po zdravlje srca, skorašnja istraživanja pokazuju da unos vitamina E opada i da većina svetske populacije ima snižene nivoe ovog nutrijenta, odnosno da je njegov unos ispod preporučenog.

Koenzim Q10: Ovaj nutrijent je već dugi niz godina u fokusu naučnika koji se bave zdravljem i KVO. Bez obzira na to što se sintetiše u organizmu, dodatni unosi doprinose povećanju nivoa ovog enzima u cirkulaciji. U srčanom tkivu je nađen u visokoj koncentraciji, a smatra se da mu je glavna fiziološka funkcija snabdevanje ćelija energijom. Budući da se njegova sinteza u ljudskom organizmu smanjuje starenjem, suplementacija postaje veoma bitna. Klinička ispitivanja pokazuju veoma umeren uticaj na smanjenje krvnog pritiska, ali sa druge strane, jedna velika studija je dokazala da se njegovom upotrebom praktično prepolovio broj velikih kardiovaskularnih oboljenja kod pacijenata koji su imali umeren ili ozbiljan rizik od mortaliteta. Dodaci ishrane na bazi Q10 kao što je Solgar Nutri-Nano q10 obezbeđuje najveću i najbrže moguću bioraspoloživost.

 

Omega-3 polinezasićene masne kiseline

Prirodni izvori ovih dugolančanih polinezasićenih masnih kiselina EPA i DHA su morske ribe severnih mora, kao i morska hrana (račići, kril). Ne sintetišu se u ljudskom organizmu i moraju se unositi ili hranom ili suplementima. Ulaze u sastav mnogih ćelijskih membrana, kao npr. trombocita. Trombociti su odgovorni za proces koagulacije krvi, ali i za nastanak ugrušaka u krvnim sudovima. Dokazano je da populacija koja ima redovan preporučeni unos EPA i DHA smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Takođe istraživanja pokazuju da EPA i DHA smanjuju razvoj arterijskog plaka i krvnih ugrušaka koji mogu dovesti do začepljenja krvnog suda. Viši nivoi EPA i DHA su povezani sa smanjenim mortalitetom pacijenata sa srčanom bolešću, i to posebno starije populacije.

Najnovija meta-analiza iz januara 2017. godine pokazuje da redovan unos EPA i DHA signifikantno smanjuje rizik od neželjenih srčanih događaja, pogotovo u populaciji koja ima povišen nivo holesterola i triglicerida u krvi. Godine 2016. EFSA je odobrila zdravstvene tvrdnje za EPA i DHA, i to da doprinose zdravlju srca, kao i održanju normalnog nivoa triglicerida u krvi i krvnog pritiska. Za postizanje kardioprotektivnog efekta dnevni unos EPA i DHA treba da bude veći od 250 mg. Najboljim izvorom se smatraju dodaci ishrane Wild Alaskan Full Spectrum i Norway Biopharma Trippel Omega-3 ili obogaćena hrana.

Polifenoli su raznorodna grupa biološki aktivnih jedinjenja u koja spadaju flavonoidi, fenolne kiseline, flavonoli, proantocijani, antocijani, za koje postoji niz radova koji dokazuju njhovo kardioprotektivno dejstvo.

Polifenoli crnog i zelenog čaja, tj. flavonoli poboljšavaju sposobnost krvnih sudova da reaguju na promene protoka krvi nastale usled povišenog krvnog pritiska.

Glukorafanin i sulforafan, polifenoli koji su zastupljeni u zelenom povrću porodice kupusnjača (Brassicaceae) kao što su kelj, brokoli i kupus, snižavaju nivo holesterola, a takođe imaju i antiinflamatorni efekat zahvaljujući antioksidantnom delovanju.

Flavonoidi citrusa takođe deluju antiinflamatorno, te treba uzeti u obzir njihov kardioprotektivni efekat.

Kvercetin, koji je veoma zastupljen u ekstraktu dobijenom iz ljuske crnog luka, po skorašnjim studijama snižava krvni pritisak kod osoba koje imaju blagu hipertenziju, takođe doprinosi očuvanju krvnih sudova. Ko ne voli miris crnog luka za njega rešenje imamo u vidu Terranova Kvercetin kompleks kapsula.

Peršun sadrži biološki aktivne sastojke koji imaju antioksidantno dejstvo, takođe deluje antiagregacijski na trombocite.

Resveratrol, kompleks polifenola iz crnog vina, koji je bio predmet niza studija zbog tzv. francuskog paradoksa (francuska populacija, koja je veliki uživalac vina, ima daleko manje KVO nego što bi to bilo očekivano ako se uzme u obzir količina zasićenih masti u njihovoj ishrani). Tako je u skorašnjim studijama dokazano da suplementacija resveratrolom, Jamieson Resveratol ili HealthAid Resolife može sniziti krvni pritisak, nivo holesterola, kao i nivo šećera u krvi.

Kakao-prah i polifenoli koji ulaze u njegov sastav mogu imati pozitivan efekat na dijabetičare, koji takođe spadaju u u rizičnu grupu zanKVO. Dnevno konzumiranje 27 grama crne čokolade obogaćene sa 850 mg flavan-3-ola i 100 mg izoflavona tokom jedne godine signifikantno je smanjilo insulinske rezistencije, kao i nivo šećera u krvi. Dnevni unos 25 g crne čokolade sa min. 70% kakao- praha ispoljava pozitivne efekte polifenola flavan-ola, na smanjenje nastanka rizika za KVO, a takođe studije pokazuju da dovodi do snižavanja nivoa ukupnog holesterola i povećanja nivoa tzv. dobrog holesterola HDL.

Aronija, borovnica, malina i drugo crveno bobičasto voće, kao i preparati koji ih sadrže, Goodwill Aronija sok zbog visokog sadržaja polifenola antocijana ispoljavaju brojne pozitivne efekte na KVO. Jedna od brojnih studija pokazuje da konzumiranje 200 ml soka aronije tokom četiri nedelje snižava krvni pritisak i holesterol.

Karotenoidi – lutein, likopen, beta-karoten

Grupa biološki aktivnih jedinjenja koja povrću daju žutu, narandžastu i crvenu boju. Žuti slatki kukuruz, šargarepa i paradajz poznati su po visokom sadržaju beta-karotena, likopena i luteina. U organizmu deluju kao antioksidansi i njihov povećani unos pokazuje poboljšanje biomarkera odgovornih za KVO. U vodi rastvoran ekstrak paradajza ima odobrene zdravstvene tvrdnje (EFSA) da inhibira agregaciju trombocita i poboljšava protok krvi.

Dijetetska vlakna i beta-glukani

Dijetetska vlakna su nesvarljivi delovi hrane obično poreklom iz voća ili žitarica celog zrna. Mogu biti u vodi rastvorna i nerastvorna, a za zdravlje srca su naročito značajna u vodi rastvorna vlakna. Njihov mehanizam dejstva je odavno proučen i svodi se na vezivanje žučnih soli koje zbog toga ne mogu da se uključe u metabolizam, te se na taj način organizam stimuliše da proizvodi nove žučne kiseline u jetri iz holesterola, što za posledicu ima smanjenje nivoa holesterola u cirkulaciji. Dnevni unos oko 3 g dijetetskih vlakana, kao što su beta-glukani iz ovsa, dokazano smanjuje nivo LDL holesterola, odnosno pomaže održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi (EFSA).

Biljni stanoli i steroli, najčešće poznati kao fitosteroli, prirodno su zastupljeni u nekim namirnicama, a pogotovo u orašastim plodovima i biljnim uljima. Oni su strukturno slični holesterolu, deluju tako što inhibiraju apsorpciju holesterola iz tankog creva. Postoje odobrene zdravstvene tvrdnje (EFSA) da dnevni unos od 1,5 do 3 g stanola/sterola smanjuje nivo holesterola, doprinoseći na taj način zdravlju srca.

Minerali

Neki minerali posebno su značajni sa aspekta KVO. Kalijum i natrijum neophodni su za funkcionisanje ćelija uopšte, a povećani unos kalijuma, Eko – K, pogotovo kod pacijenata koji inače imaju smanjen unos ovog minerala, može značajno uticati na kontrolu hipertenzije.

Magnezijum, bitan neurotransmiter, održava normalnim kontrakcije mišića, uključujući i srčani mišić. Dodaci ishrane kao što su Solgar Magnezijum citrate ili Jamieson Magnezijum granule doprinosi normalizaciji srčanog ritma.

Biljni preparati i ostalo

Maslinovo ulje, hladno ceđeno, sastavni je deo mediteranske dijete, sadrži polifenole koji doprinose smanjenju oštećenja lipidnih frakcija krvi usled oksidativnog stresa.

Hladno ceđena ulja koja se takođe preporučuju su: ulje lana, ulje susama, bundevino ulje, ulje semenki grožđa, jer imaju visok sadržaj polinezasićenih masnih kiselina – linoleinske i gama linoleinske koje imaju antiinflamatorni efekat, čime doprinose zdravlju krvnih sudova.

Orasi imaju dokazanu zdravstvenu tvrdnju (EFSA) da dnevni unos od 30 g doprinosi očuvanju elastičnosti krvnih sudova.

Sok cvekle: Skorašnja studija je pokazala da dnevni unos ovog soka povećava nivo azot-monoksida (modulator dilatacije krvnih sudova) u plazmi, a takođe doprinosi sniženju hipertenzije.

Ginkgo biloba i njegovi standardizovani preparati, Gynkgobil kapsule sadrže brojna biološki aktivna jedinjenja (flavonoidne glikozide, ginkolide, bilobaide) koji održavaju i poboljšavaju perifernu i moždanu cirkulaciju, smanjujući rizik za nastanak ozbiljnih KV događaja.

Redovna kontrola kod lekara specijaliste, zdrav način života i ishrane, suplementacija odgovarajućim dodacima ishrane definitivno mogu uticati na smanjenje nastanka KVO i takođe mogu ublažiti već nastale promene. Što ranije počnete, efekti će biti bolji.