NETOLERANCIJA NA GLUTEN - CELIJAKIJA

Postavljanje dijagnoze celijakije – ključ za rešenje problema

Pri sumnji na celijakiju, prvo se radi analiza krvi na antitela na gluten, ali njihovo odsustvo ne isključuje bolest u potpunosti. Zlatni standard za dijagnozu još uvek je analiza tkiva dobijenog biopsijom sluznice tankog creva. Pre postavljanja dijagnoze ne sme se počinjati sa bezglutenskom dijetom, jer to ometa postavljanje pravilne dijagnoze.

Celijakija je kameleonska bolest. Često je neprepoznatljiva, posebno kod odraslih, jer netolerancija na gluten može da se krije iza anemije, osteoporoze, reumatoidnog artritisa, epilepsije, konstantnog osećaja zamora, abnormalnosti funkcije jetre, neplodnosti. Na jednog dijagnostikovanog obolelog, najmanje je sedam neprepoznatih osoba netolerantnih na gluten. Na početak celijakije najčešće ukazuju aftozni stomatitis, herpetične promene po koži, vitiligo, promene na zubnoj gleđi, česti prolivi, nadimanje, bol u stomaku.

Razni simptomi mogu biti dugo prikriveni, a nelečena i neprepoznata celijakija, kao i nepridržavanje bezglutenske dijete, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su malokrvnost, promene u strukturi ličnosti, nizak rast, sterilitet, osteporoza, brojni maligniteti creva tipa malignog limfoma i karcinoma debelog creva...

Hrana bez glutena – istine i zablude

Celijakija je specifično oboljenje po tome što je jedini lek za obolele striktna, strogo kontrolisana i doživotna dijeta. Nepridržavanje bezglutenske dijete iz bilo kog razloga značajno narušava zdravlje obolelih.

Bezglutenska hrana mora biti čuvana u posebnim ormarićima, odvojeno od glutenske, i najbolje bi bilo da se sprema u posebnim sudovima i sa posebnim priborom. Brojni su izvori moguće kontaminacije hrane glutenom – preko varjača i kašika za mešanje, nedovoljno dobro opranih sudova u kojima je prethodno pečena hrana sa glutenom, kuhinjskih krpa, dasaka i noževa za rezanje, preko ruku, ukoliko su vam se mrvice ili ostaci hrane zadržali na njima.

U držanju dijete najuspešniji su oni koji su iz svog domaćinstva potpuno izbacili sve glutenske namirnice tako da se cela porodica hrani isključivo bezglutenskom hranom. Ali, to je veoma skupo.

U našoj zemlji teško je naći proizvode domaćih proizvođača koji su bez glutena i namenjene za obolele od celijakije, delom jer domaći proizvodi nisu dobro deklarisani, onako kako je to propisano u evropskim zemljama, a delom jer u našoj zemlji ne postoji sigurna bezglutenska proizvodnja.

Bezglutenska proizvodnja mora biti strogo odvojena od proizvodnje u kojoj se koristi gluten, namirnice koje se koriste moraju biti strogo kontrolisane da ne bi došlo do kontaminacije. Nemoguće je proizvesti npr. bezglutenski hleb u istoj pekari gde se koristi i obično pšenično brašno, a takvi pokušaji se nažalost dešavaju.

Za bolji, kvalitetniji i zdraviji život obolelih od celijakije neophodna je šira društvena aktivnost i veće angažovanje državnih institucija. Potreban je stalni nadzor nad proizvodnjom i prometom bezglutenske hrane i kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika, farmaceuta, ugostitelja, hotelijera i trgovaca o ovoj bolesti.

Koje su nedozvoljene namirnice?

Ipak, danas je sve lakše doći do bezlutenskih namirnica i recepata. Samo je važno znati šta vam je, kao osobi netolerantnoj na gluten, nedozvoljeno.

To su: pšenica, raž, ječam, zob (ovas), peruansko žito, kuskus, kamut, musli pahuljice. Takođe, tu su i industrijski proizvodi koji sadrže brašno, skrob, griz, klice, prezle, mekinje, kaše, slad, sladni prah, želatin, pekarski i pivski kvasac.

Takođe, kao celijakičar ne smete unositi testenine (ukoliko nisu bez glutena), kupovni kukuruzni hleb, modifikovani skrob i pirinčane i druge mešavine sa nedozvoljenim žitaricama.