PET NAČINA DA POBOLJŠATE CIRKULACIJU

Dobra cirkulacija nije nešto sa čim se rodimo i što ostaje nepromenjeno do kraja života. Svesno ili nesvesno, na cirkulaciju utičemo svakodnevno, na različite načine. Neke životne navike i okolnosti je poboljšavaju, a neke druge čine suprotno. 

Simptomi loše cirkulacije su brojni i variraju u zavisnosti od uzroka i ozbiljnosti stanja. Neki od najčešćih simptoma su hladne ruke i noge (posebno stopala), utrnulost i mravinjanje u prstima, vrtoglavica i nesvestica, prekomeran umor, suva koža na rukama i nogama, tup bol u mišićima nogu, posebno nakon odmora, kao i smanjeno znojenje stopala. Ponekad se loša cirkulacija može primetiti i po tome što su nokti krhki, a podočnjaci tamni.

Redovna fizička aktivnost je najbolji način za poboljšanje cirkulacije. Aerobne vežbe poput trčanja, hodanja, biciklizma ili plesa jačaju srce i krvne sudove i podstiču protok krvi.

Masaža takođe ubrzava protok krvi i pomaže u uklanjanju nakupljenih toksina i otpadnih materija, čime se poboljšava snabdevenost tkiva kiseonikom i hranljivim supstancama. Masažom se stimuliše i limfni sistem i olakšava izlučivanje suvišne tečnosti iz tkiva, pa se posledično smanjuje i oticanje. Istovremeno se ublažava napetost mišića i poboljšava cirkulacija u tim područjima. 

Cirkulacija u nogama

Dugotrajno sedenje ili stajanje otežava cirkulaciju i dovodi do smanjenog protoka krvi u donjim ekstremitetima. Kada duže vreme sedimo ili stojimo, cirkulacija nogu se usporava jer gravitacija otežava povratak krvi iz nogu prema srcu, povećavajući rizik za nastanak krvnih ugrušaka. 

Nepromenjeni položaj nogu često izaziva njihovo oticanje i nakupljanje tečnosti, pa se preporučuje periodično ustajanje i istezanje. Iako je raspon pokreta ograničen, jednostavne, a efikasne vežbe mogu se raditi i u stolici.

Ukoliko radni dan provodite sedeći, ne zaboravite da povremeno razmrdate noge i ostatak tela. Kružite stopalom u vazduhu, savijajte i ispravljajte nožne prste, oslanjajte stopalo na pete, pa na vrhove prstiju. Budite istrajni u izvođenju vežbi i rezultat će biti ne samo bolja cirkulacija, već i veća pokretljivost mišića. 

Izbegavajte prekrštanje nogu koje ometa cirkulaciju i umesto toga, držite noge ispružene ili ih oslonite na pod. Nošenje kompresivnih čarapa koje podstiču vraćanje krvi ka srcu poboljšava cirkulaciju u nogama i smanjuje rizik od oticanja ili tromboze. (Pročitajte: Proširene vene - više od estetskog problema)

Cirkulacija u nogama je ključna za pravilno funkcionisanje i zdravlje donjih ekstremiteta. Slaba cirkulacija u nogama može biti posledica različitih faktora i može se manifestovati različitim simptomima.

Uobičajeni znakovi su bol u nogama, osećaj hladnoće (noge su hladne na dodir zbog smanjenog protoka krvi i kiseonika), trnjenje ili utrnulost, promene u boji kože (bleda, plavkasta ili crvenkasta koža, u zavisnosti od stanja cirkulacije). Oticanje nogu, posebno zglobova, može biti znak problema sa venama. Kod loše cirkulacije, rane na nogama sporije zarastaju zbog nedostatka kiseonika i hranljivih materija.

Kako su povezani tuširanje, krvni sudovi i bolja cirkulacija?

Tretmani za lošu cirkulaciju mogu biti efikasni i ako se sprovode u kućnim uslovima, kao deo dnevne rutine. Naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom korisno je ne samo za sportiste, već i za osobe koji imaju problem sa lošom cirkulacijom. Da bi se odredila optimalna temperatura vode, treba osluškivati svoje telo i postepeno povećavati temperaturnu razliku. 

Ova navika dobra je i za cirkulaciju i za opšte zdravlje. Topla voda proširuje krvne sudove, dok hladna izaziva njihovo sužavanje, što rezultira boljim protokom krvi kroz telo. Naizmenično tuširanje podstiče i limfnu drenažu, poboljšavajući sposobnost tela da se bori protiv infekcija.

Pored ostalog, temperaturne oscilacije korisne su za opuštanje mišića, smanjenje upale i ublažavanje bolova nakon fizičke aktivnosti. Topla voda opušta telo, dok hladna osvežava i podiže nivo energije, što popravlja raspoloženje i doprinosi budnosti.

Pa ipak, ovo treba primenjivati s oprezom. Hronični bolesnici, a posebno ljudi koji imaju kardiovaskularne ili kožne probleme, pre primene naizmeničnog tuširanja treba da se posavetuju sa svojim lekarom.

Unos vode i hrane

Unos vode ima značajan uticaj na cirkulaciju. Voda pomaže u održavanju optimalne viskoznosti krvi, što olakšava njen protok kroz krvne sudove i rad srca. Nedovoljan unos vode dovodi do dehidratacije i smanjenja volumena krvi, što može rezultirati sniženim krvnim pritiskom i lošijom cirkulacijom. (Pročitajte: Zašto je nizak krvni pritisak podjednako opasan kao i onaj visoki?)

Uravnotežena ishrana je važna za celokupno zdravlje, a pojedine namirnice poznate su po povoljnom uticaju na cirkulaciju. Tu spadaju losos i druge ribe bogate omega-3 masnim kiselinama, bobičasto voće (borovnice, brusnice, maline), agrumi, avokado, lanene i čia semenke, orašasti plodovi (orasi, bademi, lešnici) i beli luk.

Zbog nezdrave hrane bogate zasićenim masnoćama, šećerom i solju, dolazi do nakupljanja masnih naslaga i plaka u krvnim sudovima. To dovodi do njihovog suženja i oštećenja, što smanjuje protok krvi i pogoršava cirkulaciju.

Visok krvni pritisak oštećuje krvne sudove i smanjuje njihovu elastičnost, a određeni poremećaji vena, poput proširenih vena ili duboke venske tromboze, negativno utiču na cirkulaciju. Pušenje takođe oštećuje unutrašnjost krvnih sudova i povećava rizik od razvoja ateroskleroze, tromboze i drugih kardiovaskularnih bolesti koje pogoršavaju cirkulaciju. (Pročitajte: Praktični saveti za odvikavanje od pušenja)

Periferna cirkulacija

Periferna cirkulacija podrazumeva protok krvi kroz krvne sudove koji se nalaze izvan srca i glavne arterije. Ovaj sistem obuhvata arterije, kapilare i vene koje snabdevaju krvlju sve delove tela, osim srca i pluća.

Na perifernu cirkulaciju utiče više faktora, poput arterijskog tonusa, stanja krvnih sudova, viskoznosti krvi, srčane funkcije, itd. Arterijski tonus je sposobnost arterija da se kontrahuju i opuste, što reguliše protok krvi.

Oštećenja ili suženja krvnih sudova mogu da ograniče protok krvi kroz krvne sudove, a na to utiče i viskoznost krvi.

Srčana funkcija ogleda se u pumpanju krvi kroz arterije i vene. Ako je srčana funkcija slaba, cirkulacija će biti usporena. Fizička aktivnost i  vežbanje povećavaju perifernu cirkulaciju jer zahtevaju veći dotok krvi u mišiće.

Dijabetes, hipertenzija i druga stanja i bolesti u velikoj meri mogu da utiču na zdravlje krvnih sudova i protok krvi. Probleme sa perifernom cirkulacijom često prate simptomi poput hladnih ekstremiteta, trnjenja u nogama i rukama, bolovi u nogama pri hodanju, sporije zarastanje rana i sl.

Da bi periferna cirkulacija bila dobra, treba imati zdrave životne navike (redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, kontrola telesne težine i upravljanje hroničnim zdravstvenim stanjima).

Slaba cirkulacija u mozgu - simptomi

Simptomi slabe moždane cirkulacije variraju u zavisnosti od uzroka i težine problema i posledica su nedovoljnog snabdevanja mozga kiseonikom i hranljivim materijama.

Uobičajeni simptomi su: učestale glavobolje, vrtoglavica i osećaj nestabilnosti, nesvestica ili gubitak svesti, problemi sa pamćenjem ili koncentracijom, problemi sa vidom (zamagljen vid ili gubitak perifernog vida), poteškoće u održavanju ravnoteže ili koordinacije pokreta, zujanje u ušima, slabost u mišićima ruku i nogu, promene u govoru (otežano izgovaranje ili razumevanje reči).

Rani tretman može biti ključan za sprečavanje ozbiljnijih komplikacija povezanih sa slabom cirkulacijom u mozgu.

Bolja cirkulacija moguća je ako se, u dogovoru s lekarom, u dnevnu rutinu uvedu određene biljne kapi i tinkture, čajevi i dodaci ishrani formulisani za ovu problematiku, kao što je Venodia plus.

Najbolji proizvodi za cirkulaciju dostupni su na BENU shopu i u BENU apotekama. Ako imate ozbiljnije probleme s cirkulacijom, obratite se lekaru radi dijagnoze i saveta o lečenju.