ŠKRIPANJE ZUBIMA U SNU

13. 2. 2021

Bruksizam, ili stezanje vilice i škripanje zubima u snu, vrsta je parafunkcije koja se odvija na podsvesnom nivou, kada je viša kontrola svesti neaktivna. Spavač bruksista, ukoliko mu to neko ne kaže, ne zna da tokom sna nesvesno škrguće zubima i stiska vilicu sve dok se štetno dejstvo bruksizma ne manifestuje zamorom mišića nakon buđenja i bolom u vilici.

BLOG Brinemo o vama
Zdravlje
Mentalno zdravlje, stres i depresija

Šta uzrokuje bruksizam?

Smatra se da u snu škripe zubima podjednako i žene i muškarci, a takođe i oko 14 odsto dece, pa se pretpostavlja da od bruksizma pati između 25 i 50 odsto populacije.

Dnevni stres (problemi na poslu i u porodici) i osećaj neuspešnosti, osujećenosti i gubitništva glavni su okidači za noćno stiskanje vilice i škripanje zubima.

Međutim, bruksizam može da uzrokuje i konzumiranje većih količina alkohola, kafe i cigareta.

Takozvani sekundarni bruksizam može da izazove i uzimanje nekih lekova i psihoaktivnih droga, a od njega mogu da pate i bolesnici s dijagnozom depresije, šizofrenije i Parkinsonove bolesti.

Nedovoljno unošenje magnezijuma u organizam takođe doprinosi nastanku bruksizma zato što taj nutritivni element igra bitnu ulogu u normalnom funkcionisanju mišića i nerava.

bruksizam

Put do dijagnoze

U razgovoru sa pacijentom, ali i sa članovima njegove porodice lekar gradi sliku simptoma, poput osetljivosti zuba, bola i grča mišića. Treba biti iskren u razgovoru sa lekarom i tačno odgovoriti na pitanja o lošim životnim navikama u ishrani, odnosno o konzumiranju alkohola, kafe i nikotina.

Stomatolog pregledom može da uoči promene na zubima i potpornom aparatu zuba.

Dijagnostikovanje može da uključi i druge dodatne metode koje sprovode lekari drugih specijalnosti, pa se radi i psihodijagnostika ličnosti, sa fokusom na sklonost ka stresu, kao i laboratorijske analize, koje otkrivaju povišeni nivo hormona kortizola, tzv. stresnog hormona.

Dostupna terapija

Uglavnom se leče posledice bruksizma, a pomaže i antistres terapija.

Mogu da se naprave i individualni, čvrsti štitnici za zube koji se nose noću. Štitnici prekrivaju sve zube u gornjoj vilici, smanjuju abraziju i štite zubnu gleđ.

Terapija može da uključi i antidepresivne medikamente koje propisuje neuropsihijatar.

Pomaže i fiizkalna terapija, pa se preporučuju vežbe istezanja i relaksiranja mišića lica i vrata, kao i terapija ultrazvukom, kojom se postiže dubinsko zagrevanje i mikromasaža mišića.