SUPERNAMIRNICE ZA SVAKOGA

ŠTA JE SUPERHRANA, TJ. ŠTA SU SUPERNAMIRNICE

Ne postoji zvanično prihvaćena definicija koju podržava Svetska zdravstvena organizacija ili neka druga značajna institucija. Ipak, termin SUPERHRANA se sreće često i koristi naveliko u marketinške svrhe. Prema jednoj od definicija koje su dostupne, u pitanju je hrana čije konzumiranje značajno prevazilazi puko podmirivanje nutritivnih potreba jer te namirnice mogu da spreče ili odlože pojavu određenih bolesti, odnosno povoljno deluju na ljudsko zdravlje.

Drugim rečima, superhrana su namirnice bogate antioksidansima, mineralima i vitaminima, to je hrana koja snabdeva organizam makronutrijentima i mikronutrijentima, čuva ga od bolesti, poboljšava imunitet, popravlja raspoloženje i energetski status...

Dugačak je spisak ovih namirnica – od onih koje svakodnevno koristimo u ishrani a da nismo ni svesni njihove vrednosti, pa do nekih egzotičnih namirnica (kokosovo ulje, tropsko voće bogato antioksidansima...).

JAJA

Na prvom mestu naše liste su upravo ona, a zahvaljujući popularnosti hronoishrane, jaja su ponovo u modi. Nutricionisti i lekari jedno vreme su osporavali vrednost jaja zbog količine holesterola u žumancu, za koji je smatrano da utiče na krvne sudove stvarajući plakove. Međutim, žumance, sem holesterola, sadrži i vitamine A, D, B i E, sve važne mineralne materije, esencijalne aminokiseline koje organizam ne sintetiše sam a koje su mu neophodne za normalno funkcionisanje; belance je puno proteina.

Jaja utiču na zdravlje moždanih funkcija zbog holina koji sadrže. Dobar su izvor luteina i zeaksantina, čija konzumacija smanjuje rizik od makularne degeneracije, a bolje se absorbuju nego iz povrća. Dokazano je da mali molekuli sterola iz žumanaca povećavaju nivo HDLa, tj. dobrog holesterola, pa smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Iz svega ovoga vidimo da jaja predstavljaju kompletan obrok.

MED I MLEČ 

Istorija konzumiranja meda i mleča duga je koliko i čovečanstvo. Sigurno ste čuli da su u Tutankamonovoj grobnici pronađeni ćupovi sa medom koji je još bio jestiv. Med, pod uslovom da je pravi, nema rok trajanja. Sadrži gotovo sve supstance neophodne ljudskom organizmu: gvožđe, cink, kalcijum, fosfor, kalijum, magnezijum, hrom i selen, aminokiseline, enzime odgovorne za regeneraciju i zdravlje ćelija, za apsorpciju hrane i druge biološke procese u našem organizmu.

Najbolji način uzimanja meda je da se duže drži u ustima dok se ne otopi jer u dodiru sa pljuvačnim žlezdama lekovite materije brzo i u neizmenjenom obliku dospevaju u krv. Kod problema sa opstipacijom uzima se kašičica meda rastvorena u vodi, a kod problema sa varenjem usled nedostatka enzima za varenje uzima se jedna kašičica meda sat  – dva pre jela.

Mleč je proizvod sekrecije žlezda mladih pčela kojim se hrane matica i radilice. Izbalansiranost komponenata mleča utiče na regulaciju i poboljšanje imuniteta, regeneraciju, revitalizaciju i detoksikaciju organizma. Zbog obilja korisnih sastojaka: proteina, nezasićenih masnih kiselina, vitamina A, E, omega-6 masnih kiselina, utiče na eliminaciju slobodnih radikala i učestvuje u odbrani organizma od oksidativnog stresa i u borbi protiv starenja.

Mleč deluje antivirusno i antibakterijski, reguliše krvni pritisak, utiče na plodnost, deluje blagotvorno na kožu, smiruje, vraća miran san, neutrališe dejstvo radijacije.

Za poboljšanje imuniteta se koristi sa medom, ali može i samostalno, kada se doza od 10 do 100 mg (količina veličine zrna pirinča) drži pod jezikom. Ne preporučuje se deci mlađoj od dve godine. Novija istraživanja pokazuju da se pozitivno dejstvo mleča pripisuje 10-hidroksidecenoičnoj kiselini, koju naučnici nisu uspeli da izoluju ni u biljnom ni u životinjskom svetu.

BELI LUK 

Još su stari Egipćani davali beli luk svojim robovima dok su gradili piramide da bi ih održali u kondiciji. Tokom istorije, kad su vladali nemaština, glad i ratovi, beli luk se koristio i kao hrana i kao lek. Naša narodna medicina izuzetno ceni beli luk, koji je glavni sastojak u mnogim melemima i tonicima. 

Danas istraživanja potvrđuju ono u šta su narodi verovali, pa je tako dokazano da beli luk snižava krvni pritisak, prirodni je antibiotik zahvaljujući prisustvu alicina, preventivno deluje protiv prehlade i gripa, poboljšava imunitet. Zahvaljujući selenu koji sadrži,

otklanja umor, uznemirenost, popravlja raspoloženje; bogat je antioksidansima, vitaminima A i C, pa deluje i protiv starenja. Sadrži i jod, selen, fosfor i etarska ulja. Termički obrađen daje bolje rezultate kod zaštite krvnih sudova, a svež je delotvorniji protiv virusa, bakterija i parazita.

Zbog svog sastava beli luk je prava riznica zdravlja. Karakterističan neprijatan miris koji se oslobađa kada se preseče čen belog luka potiče od sumpornih jedinjenja koja su i odgovorna za njegovu lekovitost, ali to ne bi trebalo da bude prepreka za korišćenje ove lekovite biljke.

KELJ

Verovatno se mrštite na sam pomen ove namirnice koju su nas roditelji terali da jedemo jer je zdrava. Iako zapostavljena, ova namirnica i te kako zaslužuje visoko mesto na listi supernamirnica, a evo i zašto:

• Sadrži više gvožđa nego govedina, a više kalcijuma nego mleko, a lakše se resorbuje od mlečnih proizvoda,

• Sadrži sedam puta više beta-karotena od brokolija, koji je neophodan za zdravlje očiju, zuba, reproduktivnih organa i imunitet,

• Sadrži 45 vrsta flavonoida, koji smanjuju rizik od karcinoma debelog creva, bešike, jajnika i dojke, pun je vitamina C, koji se zadržava u velikoj meri i posle termičke obrade, • Sadrži lutein koji prevenira degenerativne bolesti oka...

• Zbog velikog sadržaja vlakana, pogodan je za osobe sa problemima sa pražnjenjem creva. Može se jesti svež u salatama ili termički obrađen.

KOKOSOVO ULJE 

Evo i jedne egzotične supernamirnice koja je i nama danas lako dostupna. Kokosovo ulje se dobija ceđenjem mesnatog dela kokosa. Ono što ovo ulje čini superhranom je njegov sastav: 92% ulja čine zasićene masne kiseline, ali srednjelančane: laurinska, kaprilna i kaprinska. One se apsorbuju u crevima i direktno ulaze u jetru i od njih se stvara energija, prolaze kroz krvotok i ne stvaraju masne naslage. Laurinska kiselina ima antivirusno i antibakterijsko dejstvo, ima je još i u majčinom mleku i deluje na poboljšanje imuniteta.

Zbog izuzetne otpornosti na visoke temperature kokosovo ulje može termički da se obrađuje. Probajte da napravite kokice ili palačinke sa kokosovim uljem! Ipak, najbolje ga je koristiti u sirovom obliku jer tako zadržava sve hranljive sastojke. Sirovo, hladno ceđeno ulje na sobnoj temperaturi je u polučvrstom stanju i podseća na mast, a pošto ima nisku temperaturu topljenja, postaje tečno u letnjim mesecima ili u dodiru sa kožom.

Na ovaj spisak možemo da dodamo i borovnice, orahe, semenke suncokreta i golice, maline, maslinovo ulje, kakao, pasulj, boraniju, lan...

Veliki je broj namirnica koje mogu da se svrstaju u supernamirnice, a svako od nas može da sastavi lični spisak tih namirnica koje nam najviše prijaju, popravljaju raspoloženje i čuvaju imunitet i da ih uvrsti u redovnu ishranu. To je najmanje što možemo da učinimo za sebe i svoje zdravlje!