ZAŠTITA OD GLJIVIČNE INFEKCIJE

Poznato je da se „belo pranje” tek u XIX veku povezuje sa mikrobnom infekcijom. Godine 1923, Berkhaut je predložio da se uzročniku da ime Candida. Gljivice iz roda Candide, kada su neutralne, „žive” na koži, sluzokoži digestivnog trakta, u vagini, i čak u usnoj duplji i grlu, i ne uzrokuju probleme. Ali, prirodni balans između gljivica i bakterija može da bude narušen usled različitih okolnosti. Tada dolazi do ogromnog povećanja broja gljivica i razvija se gljivična infekcija.

Koji su simptomi vaginalne kandidijaze?

Vaginalna kandidijaza je stanje sa kojim se često susreću mlade žene i žene u reproduktivnoj dobi. Najčešći simptomi su svrab spoljašnjih genitalija i pojava konzistentnog belog pranja, koje je više žućkasto, neprijatnog, kiselkastog mirisa. Osećaju se bolovi, potparenost, peckanje prilikom mokrenja i spoljašnji svrab do nivoa bola.

Šta uzrokuje njenu pojavu?

Kandidijaza se stvara zbog gljivica, a najčešći oblik je tzv. Candida Albicans. Ove gljivice su rasprostranjene po celom ljudskom telu, ali se razvijaju pre svega tamo gde nađu najpogodniju sredinu. Takva sredina su određeni kožni prevoji na telu, gde ne dopire Sunčeva svetlost, koji su podložni znojenju, i na kojima je temperatura uvek viša. To se odnosi i na vaginu, pošto temperatura u tom delu pogoduje razvoju gljivica, koje se u takvoj sredini hrane oljuštenim epitelnim ćelijama sluzokože vagine, koje su pune glikogena.

Da li možemo da se inficiramo autoimuno, a da nemamo odnos sa zaraženim partnerom?

Žene koje nisu seksualno aktivne takođe mogu da boluju od vaginalne kandidijaze – ponekad imunitet opada usled različitih stanja, fizioloških ili nefizioloških. Gljivice se razvijaju, pre svega, u onim delovima tela gde nađu najpogodniju sredinu. Stoga, polni odnos u svakom slučaju nije jedini uzročnik nastanka gljivične infekcije.

Kako se postavlja dijagnoza?

Poseta ginekologu je obavezna. Dijagnoza se postavlja mikroskopskim i makroskopskim pregledom. Makroskopski pregled podrazumeva da iskusan ginekolog postavlja spekulum u vaginu, kako bi utvrdio da li je u pitanju gljivična infekcija. Kada imamo pojavni oblik infekcije čak i nije neophodno da se radi mikrobiološka dijagnoza – makroskopskim pregledom se sadržaj vagine dovoljno dobro vidi i on ima izgled beličasto–žućkastih polipa nalik ukiseljenom mleku.

Postupak lečenja?

Lečenje je dugo i neprekidno. Lečenju treba da se podvrgnu oba partnera, i ono najčešće podrazumeva lokalnu terapiju. U retkim slučajevima, pribegava se i peroralnoj terapiji. Najbolji efekat se postiže lokalnim postavljanjem čepića koji sadrže antimikotik.

Čime se odlikuje gljivična infekcija kod muškaraca?

Kod muškaraca ona prolazi nekako latentno i često bez bilo kakvih tegoba. Takoreći, oni su samo nosioci infekcije i infekcija im ne stvara mnogo problema. U retkim slučajevima može da se javi blagi svrab sluzokože glavića penisa, i može doći do blagog taloženja eksfoliranog epitela na koži penisa zahvaćenog gljivičnom infekcijom. Ali, ovde je reč o relativno otkrivenijem delu bez mnogo glikogena, tj. gljivice se ne zadržavaju mnogo.

U tom slučaju, kakve preparate preporučujete muškarcima?

Iste preparate kao i za žene, samo u vidu krema. Kanesten, Pevaril, preparati protiv gljivičnih infekcija za lečenje kožne kandidijaze, kožne mikoze. Lekar dermatolog takođe može da odredi lečenje muškarca. Kada se kod žene ustanovi gljivična infekcija, pravilo je da se njenom partneru, čak i bez pregleda, odredi ista terapija čija je dužina trajanja ista kao i kod pacijentkinje.

Da li stres i hronični umor mogu da izazovu gljivičnu infekciju?

Gljivice i virusi „napadaju” organizam u slučaju pada imuniteta izazvanog različitim uzrocima – oboljenja, stres, itd. Nije slučajno to što se gljivične infekcije kod trudnica sreću mnogo češće, jer im usled trudnoće opada imuni sistem.

Da li postoji tip žena koje su podložnije vaginalnoj kandidijazi?

To su žene sa hronično oslabljenim imunitetom, trudnice, pacijentkinje koje se leče citostaticima ili antibioticima. Antibiotici uništavaju veliki broj bakterija, a na njihovom mestu se razvijaju gljivice. Zbog toga, kada se na duže vreme prepisuje lečenje antibiotikom, ono obavezno treba da se kombinuje sa antimikotičkim lečenjem.

U čemu se ogleda profilaksa? Šta da izbegavamo?

Profilaksa podrazumeva ličnu higijenu, izbegavanje velikog stresa, uzdržavanje od promiskuiteta (zato što se polnim odnosom takođe unose gljivice, i bez obzira na kvalitet imuniteta, on nije u stanju da se izbori sa njihovim povećanim unosom). Česta i bezrazložna primena antibiotika se ne preporučuje. U slučaju bilo kakvih promena, partneri treba odmah da se obrate lekaru. Treba izbegavati korišćenje javnih bazena.