ALERGIJSKI RINITIS - UZROCI, SIMPTOMI I TERAPIJA

Alergijska bolest je jedna od najčešćih nezaraznih bolesti i zbog svoje velike učestalosti naziva se epidemijom 21. veka. Epidemiološka istraživanja ukazuju na to da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergije. Utvrđeno je da od 10 do 25% stanovništva ima alergijsku kijavicu, kao najčešću manifestaciju alergijske bolesti.

Alergijska kijavica

Iako alergijska kijavica nije teško oboljenje, ona bitno utiče na kvalitet života, životnu i radnu sposobnost. Alergijska kijavica je veoma često udružena sa alergijskom astmom, što upućuje na koncept “jedan disajni put, jedna bolest”. Prema statističkim podacima, oko 70% obolelih od astme ima alergijsku kijavicu, a 20-50% osoba sa alergijskim rinitisom ima astmu.

Simptomi rinitisa nalikuju prehladi, no ako prehlada traje više od nedelju dana, a javlja se uvek u isto doba godine, najverovatnije se radi o alergijskom rinitisu. Najčešće se javlja kijanje, obično više puta zaredom (u salvama), curenje vodenaste sekrecije iz nosa, otok krvnih sudova, što bolesnici osećaju kao začepljenost nosa, ponekad uz gubitak čula mirisa. Sprej za nos protiv alergije donosi olakšanje u najvećem broju takvih slučajeva.

Alergije na grinje, buđ i polen

Izazivači alergijskih bolesti disajnih puteva su aeroalergeni, od kojih su u kućnoj sredini najčešći grinje i buđ, a u spoljašnjoj sredini polen. Oko 50% osoba sa alergijskom kijavicom ima alergije na polen, od kojih je u našem području najčešći uzročnik korov, tj. Ambrosi artemisifoli. U Americi, odakle je ova biljka sredinom 19. veka doneta u Evropu, oko 36 miliona odraslih osoba ima alergiju na ambroziju.

Alergijski rinitis smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju, utiče na radnu sposobnost i uzrok je izostanaka iz škole ili sa posla, te može znatno smanjiti kvalitet života. Čak 75% odraslih bolesnika s rinitisom smatra da im bolest utiče na profesionalni život. Često je udružen s drugim bolestima gornjih disajnih puteva, poput upale sinusa, uha ili s nosnom polipozom. (Pročitajte: Kako se leči upala sinusa?)

Organizam od svih ovih simptoma doživljava stres i važno je jačati imunitet i tako se boriti protiv alergija. Dodaci na bazi ekstrakta gljive bukovače, kao što su Imunoglukan kapsule i Imunoglukan sirup dovode organizam u ravnotežu. Podstiču imuni sistem koji nije dovoljno aktivan i umiruju ga ako je previše aktivan, kao kod alergija.

Uzroci alergijskog rinitisa

Uzroci alergijskog rinitisa su alergeni, koji mogu biti celogodišnji ili sezonski. Celogodišnji alergeni su najčešće sastojci kućne prašine, posebno grinje koje u njoj žive, životinjska dlaka ili plesni. Tada alergijski rinitis zovemo još i perzistentni ili trajni rinitis.

Sezonski alergeni su polen drveća, trava ili korova. Oblik rinitisa koji se javlja samo u određeno doba godine zovemo sezonski alergijski rinitis.

Alergijski rinitis - simptomi

Simptomi polenske kijavice su: napadi kijanja praćeni vodenastom, često obilnom sekrecijom iz nosa, otežano disanje na nos, smanjen osećaj mirisa, svrab nosa, često praćen svrabom i suzenjem očiju. (Pročitajte: Polenska alergija – 3 načina da ublažite simptome)

Kod rinitisa uzrokovanog grinjama dominira otežano disanje na nos i umeren svrab i kijanje koje se pogoršava u kontaktu sa kućnom prašinom.

S obzirom na to da je alergijski rinitis faktor rizika za pojavu astme, uvek treba voditi računa da se pojava kašlja, otežano disanje ili sviranje u grudima ne protumače kao loša kondicija jer upravo ovi simptomi mogu biti prvi znaci novonastale astme.

Lečenje alergijskih bolesti disajnih puteva - lekovi za alergijski rinitis

Lečenje alergijskih bolesti disajnih puteva obuhvata:

1. Mere izbegavanja alergena

2. Farmakološko lečenje (odgovarajući lekovi)

3. Specifičnu imunoterapiju 

Izbegavanje alergena je bazični postupak u lečenju alergijskog rinitisa. Kod blažih oblika rinitisa, koriste se antihistaminici u obliku tableta. Kod težih slučajeva, koriste se i nazalni (nosni) kortikosteroidni sprejevi. Sa dekongestivnim kapima za nos treba biti oprezan i koristiti ih samo nekoliko dana na početku bolesti. U slučajevima dugotrajne primene, može doći do razvoja zavisnosti, koja za posledicu ima hronično oštećenje sluzokože nosa.

Veoma je važno konsultovati se sa lekarom, saslušati i primeniti njegove savete o terapiji i načinu života. 

Izbegavanje alergena

Ako ste alergični na životinjsku dlaku, treba da izbegavate držanje kućnih ljubimaca. Ako ne možete da se odreknete kućnih ljubimaca, onda ih svakako treba češće kupati i četkati.

Kod alergije na kućnu prašinu pomaže često brisanje prašine vlažnom tkaninom i usisavanje, odstranjivanje tepiha i predmeta koji skupljaju prašinu i grinje, korišćenje antialergijskih dušeka i posteljine.

U vreme cvetanja biljaka, onima koji su alergični na polen savet je da mu se smanjeno izlažu, naročito u jutarnjim časovima, kada je koncentracija polena najveća i kada treba izbegavati i provetravanje stana. Stan treba provetravati samo uveče. Sa porastom temperature, tokom dana, smanjuje se i koncentracija polena. Pranje kose preporučuje se uveče.

Antihistaminici

Antihistaminici se najčešće koriste za lečenje alergijskog rinitisa i dostupni su u različitim oblicima, uključujući tablete i sprejeve za nos i kapi za oči. Deluju tako što blokiraju H1 histaminske receptore na ćelijama. Histamin je hemijska supstanca koju telo oslobađa kao deo imunološkog odgovora na alergene. Kada se histamin veže za H1 receptore, izaziva simptome alergije, kao što su curenje nosa, svrab, kijanje i suzenje očiju. Antihistaminici sprečavaju histamin da se veže za ove receptore, čime smanjuju ili eliminišu ove simptome.

Pored toga, neki antihistaminici mogu smanjiti upalu u nosnoj sluzokoži, iako to nije njihov primarni mehanizam dejstva.

Topikalni kortikosteroidi

Osim antihistaminika, u lečenju alergijskog rinitisa koriste se topikalni kortikosteroidi. Oni u terapijskim koncentracijama za lečenje nosa ne ulaze u krv, te nema sistematskih neželjenih pojava vezanih uz upotrebu ovih lekova, već samo poželjan učinak na sluznicu nosa.

Topikalni kortikosteroidi uspešno smanjuju alergijsku upalu u sluznici nosa, čime se smanjuje začepljenost nosa i svi ostali simptomi alergijskog rinitisa. Posle prestanka simptoma, bilo bi poželjno da se obnovi sluzokoža nosa, što se postiže korišćenjem hidratantnih i regenerišućih masti.

Imunoterapija

Za neke osobe je najbolji lek za alergiju hiposenzibilizacija, odnosno imunoterapija, jedna vrsta “vakcine” protiv uzročnog alergena. Dok “vakcinacijom” protiv zaraznih bolesti (grip, male boginje i dr.) podstičemo naš imunološki sistem da se bori protiv mikroorganizama, alergen-specifičnom imunoterapijom pokušavamo da umanjimo reakciju imunološkog sistema tj. da stalnom primenom odgovarajućih doza alergena stvorimo toleranciju na uzročni alergen.

Kako je klasična imunoterapija u vidu potkožnih injekcija (slično davanju insulina) bila praćena burnim kožnim reakcijama (crvenilo i otok na mestu davanja), a opisane su i sistemske neželjene reakcije sa mogućnošću nastanka i anafilaktičkog šoka, ovaj metod sve više ustupa mesto sublingvalnoj imunoterapiji. 

Sublingvalna imunoterapija

Ovde se koriste veće doze standardizovanih alergena koji se primenjuju u obliku kapi koje se stavljaju pod jezik. Istraživanja pokazuju da je ovaj način podjednako efikasan kao i klasična potkožna imunoterapija.

Kome se preporučuje imunoterapija? Imunoterapija se preporučuje osobama sa alergijskom kijavicom kod kojih je bolest nedovoljno regulisana primenom lekova, usled prisustva neželjenih efekata lekova ili kod onih koji ne žele da se pridržavaju terapije.

Najbolji rezultati se postižu u lečenju polenske kijavice. Kod osoba alergičnih na više vrsta polena, rezultati su nešto slabiji nego u slučajevima alergija na jednu vrstu alergena.

Tretman se započinje van sezone oprašivanja i izloženosti alergenu (kraj novembra-decembar), a prvi rezultati se uočavaju već prve godine. Ukoliko se tretman pokaže efikasnim, nastavlja se po odgovarajućoj šemi minimalno tri, a najviše pet godina. Povoljan efekat se održava najmanje još tri godine po prekidu tretmana. 

Lek za alergiju nabavite u nekoj od preko 400 BENU apoteka. Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alergijskim rinitisom, na raspolaganju su vam BENU farmaceuti, a možete im se obratiti putem ovog formulara.