ŠTA SU SIMPTOMI RAKA DOJKE?
Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke obeležava se u oktobru, sa ciljem da se ukaže na sve veću prisutnost ove bolesti, kao i da se istakne važnost preventivnih pregleda koji imaju ključnu ulogu u započinjanju lečenja na vreme.
Karcinom dojke je najčešće i najsmrtonosnije maligno oboljenje ženske populacije. O tome koliko je rak dojke rasprostranjen najbolje govore cifre - u samo jednoj godini od njega širom sveta oboli preko dva miliona žena, dok preko pola miliona izgubi život. Kada je reč o Srbiji, situacija je identična, što znači da od raka dojke godišnje oboli i umre više žena nego od bilo koje druge vrste kancera.
Ko je u povećanom riziku?
Na nastanak raka dojke pored pola utiče i uzrast (u većem riziku su žene starije od 65 godina), genetika, dužina trajanja reproduktivnog perioda (menstruacija pre 12. i menopauza posle 55. godine), kao i prethodna radioterapija. Rak dojke češće se javlja kod žena koje su ga već jednom imale. Rizik se povećava i ako je neka od bliskih srodnica (majka, sestra, ćerka) imala kancer dojke ili jajnika.
Postoje i drugi faktori za koje se veruje da povećavaju rizik za nastanak karcinoma dojke. Tu spadaju gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje, izloženost kancerogenim hemikalijama, kao i dugotrajno, nekontrolisano uzimanje određene hormonske terapije.
Na osnovu svega navedenog, jasno je da se na učestalost kancera može uticati samo donekle, u maloj meri. Ono na šta se u potpunosti može uticati je rano otkrivanje bolesti. Ukoliko se otkrije u početnoj fazi, rak dojke ima izuzetno visok procenat izlečenja. Trenutak u kome se postavi dijagnoza direktno je povezan sa uspehom lečenja.
Nažalost, u Srbiji se u velikom broju slučajeva dijagnoza postavi kasno, kada tumor poraste i nastanu metastaze. Rano otkrivanje bolesti moglo bi da smanji stepen prevremene smrti i zato je važno da žene budu informisane i svesne uloge sekundarne prevencije i skrining pregleda.
Mamografski pregledi žena uzrasta 50-69 godina koji se rade na svake dve godine u velikoj meri mogu da promene postojeće stanje, povećaju stepen izlečenja i smanje procenat smrtnosti. (Pročitajte: Svetski dan borbe protiv raka – preuzmite odgovornost za svoje zdravlje)
Rak dojke - najčešći simptomi
Karcinom dojke u početnom stadijumu kod mnogih žena ne izaziva nikakve simptome. Ništa ne ukazuje na to da se u telu stvaraju maligne ćelije, žena se oseća uobičajeno i nije svesna nastanka bolesti. Ukoliko ne ode na preventivni pregled, mogu proći meseci, pa i godine dok se bolest ne otkrije.
Neki od simptoma mogu biti čvorići u predelu dojke ili pazuha, otok ili zadebljanje tkiva, kao i promene u izgledu kože na grudima. Ponekad se mogu uočiti crvenilo i uvučenost bradavica, svrab i bol koji nije povezan sa hormonskim promenama i menstrualnim ciklusom, kao i iscedak koji nije povezan sa laktacijom.
Lekari ističu da svaka promena u izgledu i obliku dojke treba da bude signal za lekarski pregled. Naravno, nije svaki bol, grudvica ili promena teksture kože karcinom. Promene na dojkama su česte i brojne i ne moraju biti simptom raka. Na izgled dojki mogu uticati trudnoća, laktacija, gljivične i druge infekcije, hormonska terapija, velike oscilacije u telesnoj težini, kao i pojedini lekovi. Redovni samopregledi pomoći će da se bolje upozna struktura dojki i lakše uoče odstupanja od uobičajenog stanja.
Samopregled treba raditi jednom u mesec dana, u približno isto vreme. Ukoliko se primeti nešto neobično, najvažnije je da se taj simptom ne ignoriše, već ispita. Odlaganje pregleda u nadi da će se promena povući ili nestati sama od sebe neće doneti rešenje. Ako postoji kancer, lečenje treba započeti što pre jer se time povećava šansa za izlečenjem. (Pročitajte: Rak dojke - promenimo statistiku)
Dijagnostika
Pored mamografije, za postavljanje ili potvrđivanje dijagnoze mogu se koristiti i ultrazvuk, galaktografija, magnetna rezonanca i biopsija. Na osnovu jedne ili više ovih metoda, lekar će ustanoviti da li je uočena kvržica obična cista, kalcifikat, mastitis, papilom, kancer ili nešto drugo.
Pre odlaska kod lekara, poželjno je prisetiti se nekih informacija koje mogu biti od koristi. Da li se promene primećuju samo na jednoj dojci ili na obema? Pre koliko vremena je prvi put primećena promena? Da li se stanje u međuvremenu pogoršalo ili je ostalo isto? Da li postoji neka specifičnost koja bi mogla biti uzrok promene (trudnoća, dojenje, implant u grudima)? Ukoliko postoji kvržica, da li se povećala tokom vremena? Kada je poslednji put rađen ultrazvučni i mamografski pregled grudi? Koji je datum poslednje menstruacije? Da li se koristi neka hronična ili akutna terapija i koja? Da li je ranije već dijagnostifikovan rak? Da li je u porodici neko imao rak dojke ili neku drugu vrstu kancera?
Besplatni mamografski pregledi u Srbiji rade se u domovima zdravlja, kao i na drugim lokacijama, pomoću pokretnog mamografa. Ukoliko se ustanovi da postoji rak dojke, treba imati u vidu da se ta bolest danas uspešno leči, a da je kvalitet života obolelih u proteklih nekoliko decenija znatno poboljšan.