ALERGIJE

Alergija je odgovor imunog sistema na stranu supstancu koja obično nije štetna za telo. Te strane materije se nazivaju alergeni. Oni mogu da uključe određenu hranu, polen ili perut kućnih ljubimaca.

Posao imunog sistema je da se bori sa štetnim sojevima i da doprinese ozdravljenju organizma. On to radi tako što napada sve što bi moglo da dovede telo u opasnost. Zavisno od alergena, ovaj odgovor može uključivati upalu, kijanje i mnoštvo drugih simptoma.

Imuni sistem se normalno prilagođava okuženju u kome živimo i radimo. Na primer, kada telo naiđe na nešto poput peruti kućnih ljubimaca, imuni sistem bi trebalo da shvati da je to bezopasno. Kod ljudi koji imaju alergiju na životinjsku perut, imuni sistem to doživljava kao spoljašnjeg napadača koji preti telu.

Simptomi alergije

Simptomi alergije su rezultat nekoliko faktora. Oni uključuju vrstu alergije koju čovek ima i koliko je alergija ozbiljna.

Ako se uzima bilo koji lek pre predviđenog alergijskog odgovora , još uvek može da se oseti neki od simptoma, ali oni su bitno umanjeni.

 

Alergije na hranu

Alergije na hranu mogu da izazovu oticanje, osip, mučninu, umor i još mnoštvo drugih simptoma. Ljudima obično treba više vremena da shvate da imaju alergiju na hranu. Ako osoba ima ozbiljnu reakciju nakon obroka, obavezno mora da se javi lekaru.

Konzumiranje hrane na koju je neko alergičan može izazvati nekoliko simptoma. Može dovesti do pojava trnjenja u ustima i grlu, a takođe se može razviti osip.

 

Sezonske alergije

Simptomi sezonske alergije mogu da oponašaju simptome prehlade. Uključuju zapušenje i curenje nosa kao i otečene oči. Svi ovi simptomi mogu da se drže pod kontrolom pomoću lekova koji se mogu kupiti bez recepta. Ako simptomi postanu neizdrživi treba posetiti lekara.

 

Jake alergije

Ozbiljne alergije mogu da uzrokuju anafilaktički šok. Ova pojava je opasna po život i može da dovede do poteškoća sa disanjem i gubitka svesti. Ako je osoba imala kontakt sa alergenom, a zna da ima ovako burne reakcije, odmah treba da se obrati lekaru.

 

Alergije na koži

Alergije na koži mogu biti znak ili simptom alergije. One takođe mogu biti direktan rezultat izloženosti alergenu.

Kontaktni dermatitis nastaje kada koža dolazi u direktan kontakt sa alergenom. To se može dogoditi ako se dodirne nešto na šta je čovek alergičan, poput sredstava za čišćenje ili neke biljke.

Tipovi kožnih alergija uključuju: osip, ekcem, kontaktni dermatitis, upaljeno grlo, otečene oči, svrab, žarenje kože. Osip je jedan od najčešćih simptoma kožne alergije.

 

Lečenje alergija

Lečenje alergija često ukjučuje lekove poput antihistaminika koji služe za kontrolu simptoma. Šta vam lekar propisuje zavisi od ozbiljnosti alergija. Najčešće se propisuju antihistaminici, kortikosteroidi, dekongestivi, modifikatori leukotriena, natrijum kromoglikat.

 

Prevencija alergija

Nema načina da sprečimo alergiju, ali možemo da sprečimo pojavu simptoma. Najbolji način da se izbegnu simptomi alergije je da se izbegnu alergeni koji pokreću alergiju.

Izbegavanje je najefikasniji način za sprečavanje siptoma za alergiju na hranu. Treba da se pažljivo čitaju etikete na hrani i da se primeni dijeta eliminacije da bi se utvrdio uzrok alergija.

Da bi se sprečili simptomi sezonskih alergija, na primer na prašinu, mogu da se instaliraju ogovarajući filteri za prečišćavanje vazduha u stanu. Obavezno je nošenje naočara za sunce, vetrenje stana se preporučuje uveče, pranje kose uveče, odlazak u prirodu samo posle kiše.

 

Život sa alergijama

Alergije su česte i nemaju po život opasne posledice za većinu ljudi. Ljudi koji su u riziku od anafilakse moraju da nauče kako da upravljaju alergijama i šta da rade u hitnim slučajevima.

Većina alergija se može kontrolisati izbegavanjem alergena, lekovima i promenama stila života. Rad sa lekarom i alergologom može da pomogne da se smanje komplikacije i život učini lepšim.