BOLNE, UMORNE I TEŠKE NOGE

Od proširenih vena ljudi pate u svim životnim dobima, više žene nego muškarci, a mogućnost razvoja bolesti se povećava sa starošću. Čak trećina starijih od 25 godina ima ovaj problem, koji je u početku estetski, ali je već tada neophodno početi sa prevencijom kako bi se izbegle kasnije komplikacije i razvoj bolesti.

ŠTA SU PROŠIRENE VENE I ZBOG ČEGA NASTAJU?

Do proširenja vena mogu dovesti bolesti srca, pluća i jetre, a veliku ulogu imaju i nasledni činioci. Usled oštećenja vena vrši se refluks ili povrat krvi u smeru sile zemljine teže. Najčešće se primećuju na nogama i mogu biti površinske, u koži ili ispod nje, ili dubinske, između kostiju i mišića, kada ukazuju na opterećenje dubokog venskog sistema zbog slabosti u građi venskog zida i venskih zalistaka.

Osobe sa proširenim venama žale se na bolne, umorne i teške noge. Zbog zastoja krvi koža je slabo ishranjena i hrapava, kapilari su propustljivi, pa i najmanja povreda dovodi do otvorenih rana. Funkcija venskih zalistaka slabi, krv se vraća u venu pri čemu nastaje edem ili otok i razvija se hronična venska insuficijencija.

Ukoliko se problem sa proširenim venama ne tretira pravilno, može doći do komplikacija poput prskanja kapilara i manjih vena, zapaljenja vena i najozbiljnijeg od svih, tromboflebitisa, odnosno zapaljenja vena sa zgrušavanjem krvi. Simptomi tromboflebitisa su eritemi i osećaji toplote, bolovi i otežano hodanje, promene boje kože i istaknute površinske vene, dok su kasne komplikacije edem potkolenice, sekundarni varikoziteti, dermatitis i ulkus kože, kao i ugrušci koji se mogu otkinuti i krvotokom dospeti u pluća.

Zato je veoma važno da ne zanemarujete simptome kao što su teške i umorne noge, oticanje i crvenilo kože, otežano hodanje, eritem i osećaj toplote, već se odmah obratite svom lekaru ili farmaceutu za adekvatan savet.

ARTERIJSKI I VENSKI KRVOTOK

Arterijska cirkulacija se odvija pod dejstvom srčanih kontrakcija, pri čemu se krv pumpa od srca ka svim organima i tkivima, dok se venska cirkulacija zasniva na kontrakciji mišića potkolenice, pri čemu se krv, uz pomoć venskih zalistaka, kreće ka srcu. Vene su krvni sudovi koji krv sa produktima metabolizma i ugljen-dioksidom sakupljaju iz najudaljenijih delova tela i vraćaju je prema srcu, mehanizmom mišićno-venske pumpe.

Mišićna građa vena omogućava širenje i kontrakciju (vene su najrastegljiviji krvni sudovi), pri čemu je pritisak u venskom sistemu nizak i venski zidovi su tanki. Čak malo povećanje pritiska uslovljava da vene zadrže između pola litra i litra dodatne krvi koja može biti iskorišćena kada zatreba negde u cirkulaciji. Pri gubitku oko 20 odsto ukupne zapremine krvi, cirkulacijski sistem može normalno da funkcioniše zbog suženja (konstrikcije) mišića u venama.

Dakle, vene služe kao veliki rezervoari krvi: više od 60 odsto celokupne krvi cirkulacijskog sistema nalazi se u njima. Pored vena, u „rezervoare krvi” ubrajaju se i slezina, jetra, velike abdominalne vene, srce i pluća.

TERAPIJA PROŠIRENIH VENA

Terapija proširenih vena zavisi od obima i stepena zahvaćenosti venskog sistema patološkim procesom. Lečenje podrazumeva prevenciju tromboze, odnosno smanjenje sklonosti ka pojačanom zgrušavanju krvi da bi se izbegli bolni grčevi, težina u nogama, otvorene rane i embolija pluća.

Lečenje obuhvata: elastično-kompresionu bandažu, primenu lekova i pridržavanje dijetetsko-higijenskih režima u cilju jačanja mišićno-venske pumpe. Pored terapije lekovima, lečenju proširenih vena se može pristupiti i operativnim postupcima koji daju dobre rezultate sprečavajući dalji razvoj bolesti.

• Kompresioni zavoji se izrađuju u različitim veličinama, pri čemu se pritisak prilagođava položaju koji će pacijent najčešće zauzimati u toku dana. Elastične čarape treba da imaju stalan oblik i da dobro naležu na nogu.

• U terapiji se najčešće koriste lekovi ili biljni preparati u obliku masti, krema i gelova koji deluju lokalno. Oni deluju na području primene, sprečavaju nastanak edema i poboljšavaju mikrocirkulaciju delujući antikoagulativno i trombolitički. Ipak, terapija se često zasniva i na upotrebi tableta ili kapsula po preporuci lekara.

• Fitoterapija ima značajnu ulogu u lečenju proširenih vena. Diosmin koji pripada grupi bioflavonoida, deluje na vene, limfne sudove i mikrocirkulaciju, pojačavajući tonus vena, smanjujući njihovu širinu i štiteći venske zalistke od propadanja. Oralna terapija diosminom je dugotrajna, koristi se u obliku tableta za lečenje varikoznih vena, ulkusa potkolenice, edema i hemoroida.

Najzastupljeniji sastojak kremova i gelova za proširene vene je suvi ekstrakt divljeg kestena (Aesculus hippocastanum) sadrži escin koji deluje protivupalno na vene, smanjuje otok i pucanje kapilara, oslobađa osećaj težine u nogama, bolove i grčeve. U apotekama se mogu naći preparati na bazi divljeg kestena u kombinaciji sa ekstraktima crvenog grožđa i mentola, u različitim farmaceutskim formulacijama. Pored kestena, veliku ulogu u lečenju proširenih vena imaju i neven, gavez i kupus koji se utrljavaju ili se nanose u vidu obloga. Neven je delotvoran kod upale vena sa ranama ili bez rana.