DRVO ŽIVOTA

Biljka Moringa oleifera (Moringaceae) se često naziva i čudesno drvo, drvo života, batak drvo. Ona raste u suptropskom području Južne i centralne Amerike, Afrike i Azije. Smatra se jednom od najlekovitijih i najhranljivijih biljaka otkrivenih na Zemlji, a poreklom je iz Indije, sa Himalaja, a zanimljivo je da se kao lek koriste svi delovi biljke.

To je listopadno drvo koje brzo raste, ima debelu beličastu koru, sa krhkim granama i zelenim ovalnim lišćem. U starom Rimu, Grčkoj i Egiptu od semena moringe pravili su se parfemi, a uljem se mazala koža jer se verovalo da ulje moringe štiti kožu od infekcija i oštećenja. U nekim regionima zapadne Afrike moringa se koristi u tretmanu dijabetesa. U Arubi seme moringe se usitnjava i priprema se pasta kojom se tretiraju kožni problemi. U Portoriku se cvet moringe tradicionalno koristi za ispiranje oka i za lečenje očnih infekcija. U Indiji moringom leče visok krvni pritisak.

 ZAŠTO MORINGU ZOVU ČUDESNO DRVO

Smatra se da sadrži preko 470 nutrijenata u velikim količinama, aminokiseline, vitamine A, B1, B2, B3, B6, C i folne kiseline, a ima i minerale: kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum. Listovi moringe sadrže sedam puta više vitamina C od pomorandže, četiri puta više vitamina A od šargarepe, četiri puta više kalcijuma od mleka, tri puta više kalijuma od banane i tri puta je jači antioksidans od aronije.

Moringa se može uzgajati i na najsuvljem i najsurovijem zemljištu gde ništa drugo ne raste, zbog čega je zovu je i „neumiruća”. Moringa je jedina vrsta u rodu Moringaceae sa 13 podvrsta. Najznačajnija je upravo podvrsta Moringa oleifera. Svi delovi biljke moringe su jestivi i konzumiraju se vekovima. Sadrži 46 antioksidanata, pa se prema ajurvedi koristi za lečenje 300 bolesti. Listovi moringe su bogati flavonoidima i beta karotenom, koji su antioksidansi. Sadrži svih 10 aminokiselina neophodnih za funkcionisanje ljudskog organizma. Ima antibakterijsko, hipotenzivno i antikancerogeno dejstvo koje se pripisuje ramnozi, glukozinolatima, izotiocijanatima (npr. benzil izotiocijanat – antibakterijski agens, deluje i protiv bakterija i protiv gljivica, a pokazao je efikasnost u pilot studijama  i protiv Helicobacter pylori).

 MORINGA SPREČAVA  NEUHRANJENOST I  DEFICIT VITAMINA

S obzirom na veliku količinu nutrijenata, vitamina, minerala i aminokiselina, moringa spada u superhranu i mogla bi biti rešenje za neuhranjenost u siromašnim zemljama. Mesta gde je neuhranjenost najveći problem upravo su staništa divlje moringe. I evo još jednog primera koji pokazuje da nam priroda sama obezbedi rešenje kad se pojavi problem.

Rađene su opsežne studije na terenu osamdesetih godina u Senegalu, kada su neuhranjena deca i majke hranjeni sušenim listovima moringe. Za te ljude mleko u prahu i druga sredstva kojima se u civilizovanim zemljama leči neuhranjenost su skupa i nedostupna, pa je moringa dala odlične rezultate. Mnogo dece u ovim zemljama pati od noćnog slepila. S obzirom na to da je moringa bogata vitaminom A, dodavanje suvih listova moringe u ishranu dece popravlja njihovo stanje. Takođe, moringa je bogata proteinima – listovi i drugi delovi biljke sadrže količinu proteina koja se može uporediti sa količinom istih proteina u zrnu soje. To je još jedan od načina kako moringa može da se koristi u zemljama u razvoju u sprečavanju i lečenju neuhranjenosti. Izvrstan je izvor proteina za vegane i vegetarijance.

Moringa sadrži citokin zeatin. Citokini štite od oksidacije i pomažu deobu ćelija. Najmoćniji od svih je upravo zeatin, koji sprečava nagomilavanje makromolekularnih oštećenja u ćelijama, povećava aktivnost nekih antioksidantnih enzima, suprotstavljajući se oksidativnim oštećenjima prouzrokovanim slobodnim radikalima tokom ćelijskog starenja. Zeatina ima i u kokosovom mleku i kukuruzu.

Dokazano je da moringa na prirodan način poboljšava imuni sistem koji je kompromitovan kod obolelih od dijabetesa tipa 1 i 2. Dijabetes često prouzrokuje cirkulatorne probleme, a moringa sadrži mnoštvo antiupalnih agenasa kojima ublažava te probleme. S obzirom na to da upotreba moringe nema neželjenih dejstava, pokazalo se da je efikasna u kontroli nivoa šećera kod dijabetičara.

 ULJE MORINGE

Ulje moringe, svetložute boje, zove se još i ben ulje ili behensko ulje zbog visokog sadržaja behenske kiseline, sadrži mnoštvo antioksidanasa i koristi se u kozmetici kao jedno od novijih kozmetičkih ulja. Ima primenu u lečenju problematične kože, ima visok sadržaj oleinske kiseline (omega 9), lako prodire u kožu i vraća joj vlažnost i mekoću.

Sadrži četiri puta više vitamina A od šargarepe, stimuliše stvaranje kolagenih vlakana u koži i sprečava nastanak bora; ima više vitamina C nego pomorandža, koji deluje antioksidantno i doprinosi stabilizaciji kolagena. Čisti kožu, smanjuje pojavu mitesera, a deluje blagotvorno kod psorijaze i ekcema. Ulje ima i visok sadržaj vitamina E, što zajedno sa vitaminom A doprinosi anti-age efektu (umanjuje bore i sprečava stvaranje novih bora).

Takođe, odličan je dezinficijens za rane i predstavlja dobar nosač za aromatična ulja i dobru bazu za  parfeme. Ben ulje se pominje još u egipatskim spisima kao ulje koje se koristilo u proizvodnji parfema, kao ulje za balzamovanje, za izradu lekova i preparata kojim su Egipćani štitili kožu od surovih uslova pustinjske klime. Danas, ben ulje je dobra sirovina za proizvodnju sapuna, može se koristiti i kao salatno ulje, ali i kao gorivo, a koristilo se nekada i kao lubrikant u proizvodnji satova.

Ispitivanja na moringi se i dalje vrše, lekovitost biljke nije sporna, a pitanje je samo do kakvih rezultata će naučnici još doći i u kakve svrhe ćemo ovu biljku još moći da koristimo.

MORINGA – ZELENO ĐUBRIVO

Moringa je ispitivana više od šest godina u projektu BIOMASA, poljoprivrednom istraživačkom projektu u Nikaragvi, i utvrđeno je da moringa može da uveća rast listova biljaka i da bude zeleno đubrivo. Listovi moringe sadrže biljne hormone rasta koji su, aplicirani u vidu spreja, povećali prinose kukuruza, čilija, čaja, kafe i drugih biljaka koje se tamo gaje za 25–30%.