HIV – SMRTNA PRESUDA ILI PROBLEM ZA KOJI POSTOJI REŠENJE?
Još od 1983. kada je prvi put izolovan virus HIV, uočena je potreba da se zaustavi njegovo širenje. Procenjuje se da danas, širom sveta, sa HIV-om živi preko 38 miliona osoba.
Tri stvari koje mogu doneti promenu ne samo kada je u pitanju HIV, već i bilo koja druga infekcija su edukacija, prevencija i lečenje. Zbog manjka informacija, mnogi misle da je HIV virus danas iskorenjen i da su šanse da se zaraze ravne nuli. Činjenice kažu suprotno. Samo jedan seksualni odnos bez zaštite može biti dovoljan da dođe do infekcije. Bez testiranja, niko sa sigurnošću ne može znati svoj HIV status.
Osobe obolele od HIV-a često su diskriminisane, a dešava se da, želeći da izbegnu stigmu, skrivaju svoje zdravstveno stanje čak i od ljudi u najbližem okruženju. Veliki problem predstavlja i to što određeni procenat obolelih ni ne zna da je inficiran, a to odlaže početak lečenja i smanjuje uspešnost terapije. Naime, ako lečenje započne tek u kasnoj fazi, povećava se rizik za dalje širenje infekcije, oboljevanje od AIDS-a, a raste i verovatnoća da će doći do smrtnog ishoda.
S druge strane, oni koji otkriju da su HIV pozitivni, rezultat testiranja često shvate kao smrtnu presudu, što uopšte ne mora biti slučaj. (Pročitajte: HIV i AIDS – najvažnije činjenice koje treba da znate)
Kako se prenosi HIV virus?
Neobaveštenost i predrasude u velikoj meri utiču na odnos prema HIV pozitivnim osobama. Mnogi ne žele takve ljude u svom kolektivu i bliskom okruženju, strahujući da bi i sami lako mogli biti zaraženi. Kada je u pitanju prevencija, važno je znati na koje se sve načine taj virus prenosi.
Za nepune četiri decenije, koliko je HIV virus poznat, ustanovljeno je sledeće - infekcija se prenosi putem krvi, telesnih tečnosti, tj. seksualnog kontakta, kao i sa majke na dete (u trudnoći, tokom porođaja ili putem dojenja).
HIV virus ne može se preneti putem vazduha, dodira, zagrljaja, rukovanja, deljenja kancelarijskog pribora, korišćenjem istog računara, boravkom u istoj prostoriji sa zaraženim, korišćenjem istog toaleta. Virus se ne može preneti ni putem suza, znoja ni pljuvačke. (Pročitajte: Heliko bakterija – lečenje i ishrana)
Ko treba da se testira?
Testiranje na HIV je prvi korak koji vodi ka suzbijanju infekcije. Kako bi se ljudi podstakli na ovo, procedura je krajnje pojednostavljena. HIV status može se proveriti anonimnim testiranjem, bez uputa i zakazivanja, u prostorijama Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, u terminu 8-12h.
U Savetovalištu za HIV i AIDS koje se takođe nalazi u prostorijama Gradskog zavoda, zdravstveni radnici zainteresovanima pružaju sve potrebne informacije i savete. Onima koji iz bilo kog razloga ne mogu da dođu u prostorije Savetovališta, na raspolaganju je telefonska linija, kao i elektronsko savetovalište preko koga mogu dobiti odgovore na postavljena pitanja.
Svako ko je imao seksualne odnose sa HIV pozitivnom osobom, trebalo bi da se testira. S obzirom na to da se infekcija najviše širi nezaštićenim vaginalnim ili analnim seksualnim odnosima, česta promena partnera takođe povećava rizik za njen nastanak. Oni koji dele injekcioni pribor, bilo za primenu lekova ili droge, takođe treba da se testiraju.
Osobe inficirane HIV-om ni po čemu se ne razlikuju od drugih i na osnovu izgleda nemoguće je posumnjati na infekciju. Mnogi poistovećuju HIV i AIDS iz neznanja, mada su u pitanju dve različite stvari. AIDS podrazumeva ozbiljno oštećenje imunog sistema do koga dolazi zbog infekcije HIV-om, pa se javljaju brojne bolesti koje mogu biti životno ugrožavajuće. Osobe sa AIDS-om podložne su infekcijama, a i sam njihov izgled može ukazati na postojanje zdravstvenog problema. (Pročitajte: Kako ojačati srce i preuprediti kardiovaskularne bolesti?)
Lečenje
Izlečenje obolelih od HIV-a nije moguće, ali uz savremene lekove život sa HIV-om može biti kvalitetan i dug, pod uslovom da se terapija primeni pravovremeno. Lečenje započeto u početnoj fazi sprečiće razvijanje AIDS-a i pridruženih bolesti. Mnogi ne znaju da je u našoj zemlji terapija HIV infekcije besplatna i savremena, dostupna svima onima kojima je potrebna.
Da bi bila efikasna, terapiju je potrebno uzimati kontinuirano. O lekovima koji su dostupni u Srbiji i načinu njihovog korišćenja najbolje je informisati se kod svog izabranog lekara ili u Savetovalištu za HIV i AIDS.