KAKO JE NAJEFIKASNIJE OČISTITI
MASNA JETRA
Često čujemo da neko ima masnu jetru. Nije, međutim, baš najjasnije šta to zapravo znači i koliko je ta osoba u stvari bolesna. Termin masna jetra ustalio se i među lekarima i često menja zvanični naziv steatosis hepatis. U jetri se, pored mnogobrojnih važnih funkcija, odvija i intenzivna razgradnja masnoća i njihovo taloženje. Ukoliko količina masnoća, najčešće triglicerida, premaši kapacitet jetrinih ćelija za njihov metabolizam, one se u njima talože. Masna jetra predstavlja, dakle, taloženje masnoća u jetrinim ćelijama i poremećaj njihove funkcije.
Ovo nije prava bolest i najčešće ne stvara ozbiljne probleme, ali predstavlja opasnost od razvoja drugih težih oboljenja, zapaljenja, fibroze, ciroze, pa i raka i alarm je da se hitno nešto mora preduzeti. Najčešće je masna jetra posledica hroničnog alkoholizma mada se može javiti i kod osoba koje povremeno konzumiraju alkohol ili posle akutnog teškog pijanstva. Kada se trigliceridi toliko nagomilaju da predstavljaju 5 do 10% mase jetre, nastale promene postanu vidljive na ultrazvučnom pregledu. Dijagnoza se uglavnom postavlja slučajno. Pacijenti najčešće nemaju izražene simptome, sem u slučaju kada se masa jetre značajno uveća (i do dva do tri puta), pa izaziva blagu mučninu, osećaj pritiska ispod desnog rebarnog luka i poremećaj koncentracije transaminaza ili alkalne fosfataze.
Najvažniji terapijski postupak je prekid unošenja alkoholnih pića. Već posle pet do sedam nedelja od početka apstinencije mogu se primetiti znaci poboljšanja jetrine funkcije i njene regeneracije. Osim toga, promena načina ishrane predstavlja važnu nefarmakološku meru. Unos hrane bogate omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama (riba, morski plodovi, soja itd) i smanjenje unosa hrane bogate omega-6 polinezasićenim masnim kiselinama (životinjske masti, crveno meso i dr) predstavljaju standardnu proceduru.
Fizička aktivnost i izbegavanje izlaganja toksičnim supstancijama ili primena nekih lekova mogu biti od velike pomoći. Većina pacijenata pije surutku (posebno od kozjeg mleka) i to je medicinski gledano potpuno opravdano.
Do sada je dokazano za više biljnih preparata da mogu da pomognu regeneraciju jetrinih ćelija, ubrzano čišćenje od triglicerida i smanjenje upalnog procesa. Među biljkama koje imaju hepatoprotektivne supstancije prednjače žuti šipak, gospin trn (sikavica, divlja artičoka) i maslačak. Ekstrakt sikavice, jednog od najčešće primenjivanih suplemenata, deluje popravljanjem strukture i funkcije ćelijske membrane i sprečava nagomilavanje kolagena. Slično dejstvo ekstraktu sikavice ima i mešavina himalajskih biljaka koja se prodaje pod različitim komercijalnim imenima. Preparati ili hrana bogata omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama pomera redoks potencijal ćelije u smislu antioksidativnih procesa i pomaže čišćenju jetrinih ćelija od nagomilanih masnoća.
Među mnogobrojnim preparatima na tržištu sa hepatoprotektivnim dejstvom ipak se ističe preparat koji sadrži esencijalne fosfolipide iz zrna soje, veoma slične endogenim fosfolipidima u našem organizmu. Upravo zbog toga ovi fosfolipidi i esencijalne masne kiseline koje ovaj preparat sadrži obnavljaju oštećene ćelijske membrane, normalizuju ćelijsku propustljivost, uspostavljaju normalan ćelijski metabolizam i stimulišu regeneraciju jetrinih ćelija. Osim ovih dejstava, esencijalni fosfolipidi pomažu kod oticanja žuči, sprečavaju nagomilavanje vezivnog tkiva i smanjuju oksidativni stres i zapaljenski proces.