KORAK MLEKA KA BESMRTNOSTI
SIR
Mladi sir ima manje masnoće, niskokaloričan je i bogat proteinima, kalcijumom, cinkom i vitaminima A i B, preporučuje se deci u razvoju i odraslima za prevenciju osteoporoze i redukciju stresa.
„Sir je korak mleka ka besmrtnosti”, rekao je Klifton Fadiman, američki pisac. Veruje se da su sir oko 3.000 godina pre nove ere prvi proizveli nomadi u centralnoazijskim plemenima, i to slučajno tako što se mleko čuvano u kesama od životinjskog buraga usirilo pod uticajem fermentacije usled prisustva bakterija, toplote i mućkanja.
Kasnije su stari Grci i Rimljani proizvodnju sira pretvorili u umetnost. Sir su proslavili Francuzi i Italijani, s tim što prvima nijedan ozbiljan obrok ne može da prođe bez ovala sa sirevima, a Italijani skoro da nemaju jelo bez sira. Rusi su prvi počeli da prave slatka testa sa sirom, a Nemci su ih usavršili. Švajcarci su promovisali fondi, čija je osnova sir koji se topi i u koji se umače hleb.
Danas je među stručnom javnošću sir maltene satanizovana namirnica. Zbog visokog sadržaja masnoća smatra se rizičnim jer podiže nivo lošeg holesterola i triglicerida i time doprinosi zakrčenju krvnih sudova, a kuhinjska so, koja je ujedno i jedini aditiv u siru, takođe je nepoželjna jer utiče na povećanje krvnog pritiska.
Istovremeno, svi pamtimo savete naših baka da je koristan za zube i kosti. Konačno, i naučnici su se po poslednjim istraživanjima složili da je sir ipak zdrav, i to: u poboljšanju koštane strukture, očuvanju zdravlja zuba, prevenciji kancera i osteoporoze.
Sir, kao i mleko, sadrži visok nivo kalcijuma koji je koristan za zube, te nizak nivo laktoze, i to srazmerno niži što je sir zreliji. Kriška sira nakon obroka doprinosi zdravlju zuba, sprečavajući stvaranje zubnog plaka, a samim tim i razvoj karijesa jer podiže pH vrednost u ustima, te na taj način redukuje izloženost zuba kiselinama. Sir se u Francuskoj servira posle glavnog obroka i uz vino, jer se u njemu nalazi salicilna kiselina koja razgrađuje masnoću i snižava nivo holesterola u krvi, a deluje i kao rastvarač čestica koje se u njoj nalaze.
Mladi sir ima manje masnoće, niskokaloričan je i bogat proteinima, tako da se preporučuje deci u razvoju. Osim kalcijuma, sirevi sadrže vitamine A i B12, fosfor i cink. Proteini, kalcijum i vitamini B grupe korisni su za prevenciju i lečenje osteoporoze jer utiču na povećanje gustine kostiju. Sirevi sadrže konjugovanu linolnu kiselinu i sfingolipide koji služe u prevenciji karcinoma, takođe su borci protiv stresa. Preporučuje se večernji obrok sa sirom jer je kazein, glavni protein iz sira, vrlo bogat triptofanom, aminokiselinom koja redukuje stres i izaziva pospanost.
Sveži, mladi beli, kravlji i kozji sirevi popularni su među onima koji redovno treniraju i paze na telesnu težinu jer imaju relativno malo masnoća, ali zato obiluju proteinima. Sveži mladi kravlji, ovčiji ili kozji sirevi zdrava su namirnica koju bi svi trebalo da konzumiraju. Oni koji redovno jedu sireve ne treba da se plaše problema rasta i razvoja, kao ni osteoporoze.