SUNČANJE KROZ ISTORIJU

Ko se sunca krije, bolje da ga nije

Tokom detinjstva sto puta smo čuli krilaticu: “Ko se sunca krije, bolje da ga nije”. Sunce je izvor života i pominje se drevnim mitologijama i civilizacijama – bilo da su mu se ljudi klanjali, ili sklanjali od njega

7. 7. 2020

Blog Brinemo o vama

Zaštita kože od štetnih sunčevih zraka oduvek je bila jedna od briga ljudi. Prve civilizacije su koristile razne biljne ekstrakte da bi sprečile nastanak opekotina. Stari Grci su koristili maslinovo ulje, a stari Egipćani ekstrakte pirinča, jasmina i lupine. Takđe, cinkova pasta je bila popularna za zaštitu kože. Zanimljivo je da se ovi biljni sastojci i danas koriste u nezi kože.

Kada je pre 5000 godina u Mesopotamiji otkrivena tkanina krenula je i fotozaštitna uloga odeće. Kroz istoriju su se kao zaštita od Sunca koristili kišobrani, velovi, turbani, ogrtači i puderi. U Engleskoj u 16. veku kao zaštita su se koristili smrtonosni derivati arsena i žive koji su ujedno izbeljivali ten, a u Nemačkoj je korišćen ekstrakt kestena.

Kako se ponašati na suncu

Prema preporukama Američke agencije za hranu i lekove, ovako bi trebalo da se ponašamo da bi zaštitili kožu od sunca:

glavni i najefikasniji način zaštite jeste izbegavanje izlaganja suncu od 10-16h
koristiti, po mogućstvu, zaštitne odevne predmete (naočare, šešire, odeću sa UV zaštitnim faktorom tkanine itd.).
leti je neophodno koristiti proizvode SPF-a većeg od 15. Korisnici ređe pravilno nanesu proizvod na leđa, uši ili vrat. Proizvod se nanosi 15-30 minuta pre izlaganja suncu kako bi koža upila proizvod, 15-30 minuta nakon izlaganja suncu kako bi se dopunili svi promašeni delovi kože pri prvom mazanju. Sloj se obnavlja na svaka dva sata, ili odmah nakon izlaska iz vode ili ukoliko se obrisao peskirom.

Kada danas govorimo o kremama za sunčanje, svi aktivni sastojci su dobijeni hemijskim putem, a to je proces koji je trajao hiljadama godina. Tako da možemo slobodno da kažemo da su većinu krema za sunčanje osmislili hemičari.

Kada gledamo kroz istoriju, postoji nekoliko ljudi koji se smatraju pronalazačima kreme za sunčanje. Početkom tridesetih godina prošlog veka, australijski hemičar Milton Blejk je eksperimentisao sa kremama za sunčanje. U međuvremenu, osnivač Loreala, hemičar Ežen Šuler je 1936. godine razvio formulu za kremu za sunčanje.

Godine 1938. švajcarski student hemije i planinar Franc Grejter je prilikom planinarenja bio suočen s jakim sunčevim zracima i tad je odlučio da napravi kozmetiku koja će da štiti kožu od sunca u ekstremnim uslovima.

U Americi jedan od prvih proizvoda za sunčanje je napravio avijatičar i farmaceut sa Floride, Benjamin Grin. Proizvod je nastao tokom Drugog svetskog rata kako bi se američki vojnici na Pacifiku zaštitili od prekomernog izlaganja štetnom dejstvu sunčevih zraka.

Pravilan način primene kreme za sunčanje

Fingertip jedinica je pojam koji su osmislili Long i Finli, profesori sa univerziteta u Velsu 1991. godine. Oni su u svom radu opisali pogodan način za merenje koliko je kreme potrebno propisati pacijentu koji ima kožnu bolest. Ovaj metod je usvojen i za kreme za sunčanje.

Neki optimalni kriterijum za primenu je oko 2 mg preparata po 1 cm2 kože. Postoji olakšavajući metod da se primeni optimalna količina preparata na telo.

„Pravilo devetke“ koje je osmislio dr Valas 1951. godine deli ljudsko telo na 11 jednakih delova od kojih svaka predstavlja oko 9% ukupne površine kože.

Zaštita se može ispravno aplikovati ukoliko se dve linije proizvoda od početka do vrha prsta („fingertip unit“) primene na svaku od tih površina. Na ovaj način postiže se približno slična pokrivenost delova tela koja se postigla pri ispitivanju SPF-a pri razvoju proizvoda kod dobrovoljaca.

Grin je patentirao kremu “Red, Vet, Pet” koja je sadržala crveni veterinarski vazelin. Krema je bila neprijatne crvene boje i lepljiva. Njegov patent je kupila firma Koperton koja je poboljšala formulu i komercijalizovala proizvod.

Godine 1946. Franc Grejter je izbacio na tržište proizvode iz linije Gletcher Crème koji se i dan danas prodaju.

Sa širokom upotrebom krema za sunčanje trebalo je uvesti i standard koji će oceniti kvalitet i efikasnost proizvoda. Zato je Grejter 1962 godine osmislio oznaku SPF faktor. Zaštitni faktor (SPF) označava koliko puta duže se možemo sunčati do pojave prvog crvenila u odnosu na vreme bez ikakve zaštite. To znači, da na primer, ako je koža osetljiva i crvenilo se javlja posle deset minuta, sa preparatom faktora SPF15 crvenilo će se pojaviti posle 150 minuta sunčanja.

Oznaka SPF je postala zvanično priznata 1978. kada je američka Agencija za hranu i lekove prvi put usvojila standard SPF za kreme za sunčanje. Agencija je 2011. izdala niz uputstava koji bi trebalo da pomognu potrošačima da izaberu pravu kremu za sunčanje koja nudi zaštiti od opekotina i sunca, ranog starenja kože prouzrokovanog delovanjem štetnih zraka i raka kože.

Vodootporne kreme za sunčanje su svetlost dana ugledale 1977, a 1980. godine Koperton je je prvi razvio kremu koja ima UVA/UVB zaštitu, koja kožu štiti od dugih i kratkih talasa UV zraka.