ISTINE I ZABLUDE O DOJENJU

Majčino mleko, zbog idealnog sadržaja svih potrebnih komponenti, predstavlja najzdraviji način ishrane za optimalan rast i razvoj dojenog deteta. Postoje brojni dokazi o prednostima dojenja za sveobuhvatni razvoj i zdravlje deteta, kao i za zdravlje dojilje. 

Pored toga što sadrži hranljive materije, vodu i antitela, majčino meko poboljšava imunitet bebe, smanjuje šansu za nastanak alergija, astme, raznih infekcija i šećerne bolesti u kasnijem životnom dobu.

Dojenje ima mnogostruke prednosti za majku: pomaže da se uspostavi emocionalna veza sa detetom, smanjuje rizik od postporođajne depresije, smanjuje krvarenje posle porođaja i rizik od pojave anemije. Pored toga, doprinosi normalizaciji telesne mase, smanjuje rizik od pojave osteoporoze i malignih oboljenja dojke i jajnika.

Pravilna ishrana tokom dojenja

Pravilna ishrana podrazumeva pre svega izbalansiranost, raznovrsnost i odabir namirnica koje su bogate vitaminima, mineralima i proteinima. Majčino mleko je potreba svakog deteta do navršene druge godine života, a posebna pažnja usmerena je na njegov sastav i količinu.

Nepravilna ishrana dojilje se štetno odražava na zdravlje majke i odojčeta jer se svi hranljivi sastojci izlučuju u mleko, pa u tom slučaju mleko ne zadovoljava potrebe ni u kvalitetu ni u kvantitetu. (Pročitajte: Nega novorođenčeta - da prvi dani proteknu bez stresa)

Dojilje treba da jedu sve namirnice iz piramide pravilne ishrane. Preporučuje se pojačan unos zdravih kalorija, a izbegavanje prostih šećera i slatkiša koji ne obogaćuju organizam ni na koji način. Energetske potrebe žene u toku laktacije su veće u odnosu na period trudnoće za 200-300 kalorija, pa bi ukupno dnevno trebalo da obezbede sebi oko 2500-2800 kcal. 

Tokom dojenja povećane su potrebe za proteinima zbog stvaranja mleka, zatim vitaminima B grupe (koji mogu da pomognu u otklanjanju umora, ali i učestvuju u svim biohemijskim procesima u organizmu), zatim vitaminom C, vitaminom A i D. (Pročitajte: Kada je potrebno uzimati vitamin D?)

Od minerala posebno je značajno gvožđe, zbog gubitka krvi tokom porođaja, kao i tokom post porođajnog krvarenja, zatim unos kalcijuma i fosfora. Ovi vitamini i minerali se nalaze u žitaricama, mesu, ribi, jajima, voću i povrću.

Hidratacija je jako bitan aspekt dojenja, a to podrazumeva unos dovoljne količine vode i tečnosti. Unos tečnosti tokom dojenja je od ekstremne važnosti jer voda čini najveći procenat majčinog mleka.

Grčevi i alergije kod beba

Pretpostavlja se da pojedine namirnice mogu uzrokovati grčeve i alergije kod beba, mada su istraživanja različita u pogledu rezultata. Za neke namirnice i začine (grožđe, citrusi, bobičasto voće, karfiol, brokoli, kupus, pasulj, grašak, paradajz, beli luk) se pretpostavlja da uzrokuju grčeve, pa ukoliko se  konzumiraju, treba obratiti pažnju na bebine reakcije. Za početak, dojilja treba da posluša savete lekara i da jede sve, dok se ne pokaže da nešto od namirnica ne prija bebi.

Treba obratiti pažnju na bebine reakcije ukoliko se koriste namirnice od kravljeg mleka poput sireva ili samo kravlje mleko, kao i riba. Treba izabrati vrstu ribe koja sadrži manje količine žive jer se ona može preneti na bebu putem majčinog mleka. Najbezbedniji izbor bio bi losos, sardine, inćuni, som, bakalar, pastrmka i oslić.

Dojenje i loše navike

Dim cigarete sadrži preko 400 hemikalija, među kojima su cijanidi, olovo i oko 60 kancerogenih sastojaka. Ugljen monoksid iz dima se 200 puta brže vezuje za hemoglobin u odnosu na kiseonik, tako da vrlo brzo toksini iz duvana dospevaju u krvotok, a potom u mleko kojim se dete hrani.

Nikotin menja ukus mleka i smanjuje njegova zaštitna svojstva, smanjuje stvaranje mleka i skraćuje period dojenja. Dokazano je da duvanski dim kod dojilja pušača smanjuje prelaz joda u mleko, što za posledicu može imati oštećenje mozga deteta i usporen mentalni rast i razvoj. (Pročitajte: Praktični saveti za odvikavanje od pušenja)

Dojilja bi trebalo da izbegava kafu i energetska pića, naročito prvih mesec dana nakon porođaja i naročito ako je beba prevremeno rođena. Kofeina ima u kafi, crnom i zelenom čaju, energetskim pićima, ali i nekim lekovima koji se mogu dobiti bez recepta. S obzirom na to da kofein prolazi u majčino mleko, unos većih količina pića sa kofeinom kod dojenog deteta moze izazvati nervozu, slabiji apetit, grčeve, poremećaj spavanja, anemiju.

Ukoliko se dojilja i odluči da piju kafu, najbolje je popiti je nakon podoja. Ne preporučuje se unos veći od 200 mg kofeina dnevno, odnosno ne više od dve do tri šoljice domaće kuvane kafe, četiri kratka espresa ili tri šolje čaja.

Alkohol smanjuje proizvodnju i refleks oslobađanja mleka. Brzo prolazi u mleko, pa se kao posledica kod dojenog deteta javljaju pospanost, kratak san, uznemirenost i slabije sisanje. Najopasniji je unos veće količine alkohola u kratkom vremenskom intervalu. Kod dece su prijavljeni slučajevi dubokog sna, hrkanja, neosetljivosti na bol, slabog pulsa. Iako u narodu vlada uverenje da čaša piva podstiče stvaranje mleka, nema dokaza da bilo koje alkoholno piće pospešuje dojenje. Najbezbednije je ne konzumirati alkohol.

U izuzetnim situacijama, podoj treba odložiti 2 sata nakon konzumiranja jednog standarnog pića, za čiju eliminaciju je potrebno dva sata, dok je za eliminaciju dva standardna pića potrebno četiri sata. Unos ne treba da bude veći od dva standardna pića dnevno i ne više od sedam standardnih pića sedmično. Tokom hroničnog unosa alkohola, savetuje se prekid dojenja. Standardna mera za piće je čašica žestokog pića (0,3 dl), pola čaše vina (1 dl) ili jedna čaša piva (2 dl).

Ana Stefanović, specijalista farmacije