ŠTA SU SIMPTOMI RAKA DOJKE?

Karcinom dojke je najčešće i najsmrtonosnije maligno oboljenje ženske populacije. O tome koliko je rak dojke rasprostranjen najbolje govore cifre - u samo jednoj godini od njega širom sveta oboli preko dva miliona žena, dok preko pola miliona izgubi život. Kada je reč o Srbiji, situacija je identična, što znači da od raka dojke godišnje oboli i umre više žena nego od bilo koje druge vrste kancera.

Šta utiče na nastanak raka dojke?

Na nastanak raka dojke utiču pol, uzrast (u većem riziku su žene starije od 65 godina), genetika, dužina trajanja reproduktivnog perioda (menstruacija pre 12. i menopauza posle 55. godine), kao i prethodna radioterapija.

Rak dojke češće se javlja kod žena koje su ga već jednom imale. Rizik se povećava i ako je neka od bliskih srodnica (majka, sestra, ćerka) imala kancer dojke ili jajnika. 

Postoje i drugi faktori za koje se veruje da povećavaju rizik za nastanak karcinoma dojke. Tu spadaju gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje, izloženost kancerogenim hemikalijama, kao i dugotrajno, nekontrolisano uzimanje određene hormonske terapije. 

Na osnovu svega navedenog, jasno je da se na učestalost kancera može uticati samo donekle, u maloj meri. Ono na šta se u potpunosti može uticati je rano otkrivanje bolesti.

Rano otkrivanje bolesti

Ukoliko se otkrije u početnoj fazi, rak dojke ima izuzetno visok procenat izlečenja. Trenutak u kome se postavi dijagnoza direktno je povezan sa uspehom lečenja. 

Nažalost, u Srbiji se u velikom broju slučajeva dijagnoza postavi kasno, kada tumor poraste i nastanu metastaze. Rano otkrivanje bolesti moglo bi da smanji stepen prevremene smrti i zato je važno da žene budu informisane i svesne uloge sekundarne prevencije i skrining pregleda. 

Mamografski pregledi žena uzrasta 50-69 godina koji se rade na svake dve godine u velikoj meri mogu da promene postojeće stanje, povećaju stepen izlečenja i smanje procenat smrtnosti. (Pročitajte: Svetski dan borbe protiv raka – preuzmite odgovornost za svoje zdravlje)

Rak dojke - najčešći simptomi

Karcinom dojke u početnom stadijumu kod mnogih žena ne izaziva nikakve simptome. Ništa ne ukazuje na to da se u telu stvaraju maligne ćelije, žena se oseća uobičajeno i nije svesna nastanka bolesti. Ukoliko ne ode na preventivni pregled, mogu proći meseci, pa i godine dok se bolest ne otkrije. 

Čvorići i otoci

Neki od simptoma raka dojke mogu biti čvorići u predelu dojke ili pazuha, otok ili zadebljanje tkiva, kao i promene u izgledu kože na grudima.

Promena izgleda dojke

Ponekad se mogu uočiti crvenilo i uvučenost bradavica, svrab i bol koji nije povezan sa hormonskim promenama i menstrualnim ciklusom, kao i iscedak koji nije povezan sa laktacijom. 

Lekari ističu da svaka promena u izgledu i obliku dojke treba da bude signal za lekarski pregled. Naravno, nije svaki bol, grudvica ili promena teksture kože karcinom. Promene na dojkama su česte i brojne i ne moraju biti simptom raka.

Na izgled dojki mogu uticati trudnoća, laktacija, gljivične i druge infekcije, hormonska terapija, velike oscilacije u telesnoj težini, kao i pojedini lekovi. Redovni samopregledi pomoći će da se bolje upozna struktura dojki i lakše uoče odstupanja od uobičajenog stanja. 

Samopregled grudi

Samopregled dojke je jednostavna i važna metoda kojom se može na vreme uočiti eventualna promena. Iako samopregled ne zamenjuje redovne ultrazvučne ili mamografske kontrole kod lekara, on je dragocen dodatak prevenciji. Ukoliko se primeti nešto neobično, najvažnije je da se taj simptom ne ignoriše, već ispita. Odlaganje pregleda u nadi da će se promena povući ili nestati sama od sebe neće doneti rešenje. Ako postoji kancer, lečenje treba započeti što pre jer se time povećava šansa za izlečenjem. (Pročitajte: Rak dojke - promenimo statistiku)

Kada treba raditi samopregled?

Preporučuje se da se samopregled radi jednom mesečno, idealno nekoliko dana nakon završetka menstrualnog ciklusa, kada su dojke najmekše i bez otečenosti. Kod žena u menopauzi ili onih koje nemaju ciklus, savetuje se da odaberu jedan isti dan u mesecu za samopregled.

Postupak:

1. Posmatranje pred ogledalom
   Stanite uspravno ispred ogledala, sa rukama opuštenim pored tela. Posmatrajte oblik, veličinu i simetriju dojki. Obratite pažnju na promene na koži, uvlačenje bradavica, pojavu crvenila, otoka ili neravnina. Zatim podignite ruke iznad glave i ponovo posmatrajte dojke iz tog položaja. Na kraju, položite dlanove na kukove i lagano pritisnite da biste napeli grudne mišiće – i u tom položaju pažljivo uočite eventualne promene.

2. Pregled pod tušem
   Pod tušem, dok je koža vlažna i klizava, lakše je osetiti eventualne promene. Koristite ravnu površinu prstiju (ne jagodice) i vršite kružne pokrete različite jačine pritiska – lagano, srednje i dublje. Počnite od spoljašnjeg gornjeg dela dojke i kružnim pokretima prelazite prema bradavici. Zatim sistematski pregledajte celu dojku, vodeći se zamišljenim linijama u obliku spirale, krugova ili pravaca gore–dole. Pregledajte i regiju između dojke i pazuha, kao i same pazuhe, jer se tu nalaze limfni čvorovi.

3. Pregled u ležećem položaju
   Lezite na leđa, stavite mali jastuk ispod lopatice na strani dojke koju pregledate, a ruku položite iznad glave. Drugom rukom, koristeći iste kružne pokrete kao pod tušem, pažljivo pregledajte celu dojku i okolinu. Ponovite postupak i na drugoj strani.

4. Kontrola bradavica
   Nežno pritisnite bradavicu da biste proverili da li se javlja bilo kakav sekret (proziran, krvav ili drugačiji). Zabeležite ako primetite promenu u obliku, boji ili položaju bradavice. 

Na šta posebno obratiti pažnju?

• Kvržice, zadebljanja ili tvrde zone u dojci ili ispod pazuha i u predelu ključne kosti

• Promene u veličini ili obliku dojki

• Promene na koži poput uvlačenja, nabiranja, crvenila ili osipa

• Sekret iz bradavica koji se javlja van perioda dojenja

• Bol ili osetljivost koja je drugačija nego inače

Ako primetite bilo koju od ovih promena, ne treba odmah misliti na najgore, ali je neophodno da se što pre obratite lekaru radi detaljne dijagnostike.

Dijagnostika

Prevencija raka dojke ne zasniva se na samo jednom pregledu, već na kombinaciji metoda koje se međusobno dopunjuju. Najčešće korišćene metode su ultrazvučni pregled i mamografija. Pored toga, mogu se koristiti i galaktografija, magnetna rezonanca i biopsija. Na osnovu jedne ili više ovih metoda, lekar će ustanoviti da li je uočena kvržica obična cista, kalcifikat, mastitis, papilom, kancer ili nešto drugo. 

Kombinovanjem ultrazvuka i mamografije obezbeđuje se najviši stepen tačnosti u dijagnostici. Preporuka je da žene do 40. godine redovno rade ultrazvuk, dok se nakon tog uzrasta mamografija uključuje u rutinske preventivne preglede, obično svake dve godine. 

Ultrazvuk dojki

Ultrazvuk je metoda bez zračenja, bezbolna i vrlo precizna u razlikovanju cisti od čvrstih promena. Posebno je koristan kod mlađih žena, čije su dojke građene od gušćeg, žlezdanog tkiva. U tim slučajevima ultrazvuk može jasnije prikazati strukturu i otkriti eventualne nepravilnosti koje mamografija teže uočava.

Mamografija

Mamografija koristi rendgenske zrake i daje detaljan snimak dojki. Njena najveća prednost je što može da otkrije i najmanje promene, poput mikrokalcifikata, koje ultrazvuk ne registruje. Mikrokalcifikati mogu biti rani znak razvoja karcinoma, pa mamografija igra ključnu ulogu u ranom otkrivanju bolesti. Najpouzdanija je kod žena starijih od 40 godina, jer je u tom životnom dobu tkivo dojke manje gusto, pa su snimci jasniji. 

Besplatni mamografski pregledi u Srbiji rade se u domovima zdravlja, kao i na drugim lokacijama, pomoću pokretnog mamografa.

Pre odlaska kod lekara, popunite upitnik 

Da bi pregled bio što efikasniji i da biste lekaru preneli sve važne informacije, razmotrite sledeća pitanja:

• Da li se promene primećuju samo na jednoj dojci ili na obema?
• Pre koliko vremena je prvi put primećena promena?
• Da li se stanje u međuvremenu pogoršalo ili je ostalo isto?
• Da li postoji neka specifičnost koja bi mogla biti uzrok promene (trudnoća, dojenje, implant u grudima)?
• Ukoliko postoji kvržica, da li se povećala tokom vremena?
• Kada je poslednji put rađen ultrazvučni i mamografski pregled grudi?
• Koji je datum poslednje menstruacije?
• Da li se koristi neka hronična ili akutna terapija i koja?
• Da li je ranije već dijagnostifikovan rak?
• Da li je u porodici neko imao rak dojke ili neku drugu vrstu kancera? 

Ukoliko se ustanovi da postoji rak dojke, treba imati u vidu da se ta bolest danas uspešno leči, a da je kvalitet života obolelih u proteklih nekoliko decenija znatno poboljšan. 

Zdravlje je najlepši poklon koji možemo dati sebi. Samo nekoliko minuta mesečno za samopregled, uz redovne kontrole kod lekara, dovoljan su korak da ostanemo spokojne i sigurne. Suplemente, kozmetiku i ostale proizvode koji mogu da podrže zdravlje, pronađite u BENU shopu.