STREPTOKOK - GLAVNI KRIVAC ZA MNOGE BOLESTI

Različite vrste streptokoka imaju jednu zajedničku karakteristiku - kao i sve bakterijske infekcije, leče se antibioticima odabranim na osnovu antibiograma. Od određenih vrsta streptokoka možemo se zaštititi vakcinacijom, ali postoje i oni kod kojih imunizacija ne pomaže. 

Beta hemolitički streptokok grupe A spada u glavne uzročnike upale grla, šarlaha, upale krajnika i angine. Najprisutniji je među vrtićkom i decom školskog uzrasta. 

Kako se dobija streptokok?

Streptokokne infekcije se prenose na različite načine, a najčešće putem direktnog kontakta sa zaraženim osobama ili njihovim izlučevinama. Bakterije se mogu preneti i kapljično, kad zaražena osoba kašlje, kija ili govori. Streptococcus pyogenes, koji izaziva bolesti poput upale grla i impetiga, često se prenosi kroz kontakt sa zaraženim površinama ili predmetima, kao što su tastature, kvake ili peškiri, na kojima se nalaze bakterije.

Streptokok može biti prenet sa majke na bebu tokom porođaja. Osobe sa oslabljenim imunitetom, hronični bolesnici i stariji ljudi podložniji su streptokoknim infekcijama jer njihov organizam ima smanjenu sposobnost borbe protiv bakterija. Ukoliko postoje povrede kože, kao što su ogrebotine, rane ili opekotine, streptokok može ući u organizam i dovesti do kožnih infekcija.

Da bi se smanjio rizik od prenosa streptokoka, treba održavati dobru ličnu higijenu, izbegavati kontakt sa zaraženim osobama i pravilno tretirati rane i povrede. Primena odgovarajuće terapije sprečava širenje bakterija i ozbiljne komplikacije. Često pranje ruku, dezinfekcija igračaka i nameštaja, izolacija bolesnika i izbegavanje kontakta sa onima koji su zarazni preporučuje se ne samo za suzbijanje infekcija izazvanih streptokokom, već i za bilo koje druge. Boravak napolju ili u provetrenim prostorijama, kao i zdrava hrana koja će pomoći da imunitet bude snažan, takođe su od koristi.

Streptokok simptomi

Streptokokne infekcije izazvane su bakterijama roda Streptococcus i mogu zahvatiti različite delove tela. Postoji nekoliko vrsta streptokoka, ali najčešći uzročnici bolesti kod ljudi su Streptococcus pyogenes (beta-hemolitički streptokok grupe A) i Streptococcus pneumoniae (pneumokok). 

Simptomi streptokoknih infekcija mogu biti vrlo različiti, u zavisnosti od toga koji deo tela je zahvaćen i koja vrsta streptokoka je u pitanju. Rano prepoznavanje simptoma i pravovremeno lečenje antibioticima je ključno kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije. Ukoliko osoba ima bolove u grlu, groznicu, osip, bolove u ušima ili simptome koji podsećaju na upalu pluća, treba da potraži medicinsku pomoć.

Osip od streptokoka

Osip uzrokovan streptokokom najčešće se javlja kod šarlaha, nekoliko dana nakon početka simptoma bolesti. Osip je crven, sitan, grub na dodir i obično se pojavljuje na obrazima, stomaku, grudima, leđima i unutrašnjim stranama ruku i nogu. Osim osipa, karakterističan znak šarlaha je crveni jezik.

Nakon nekoliko dana, koža počinje da se ljušti, naročito na dlanovima i tabanima.

Infekcija grla (streptokokni faringitis)

Streptococcus pyogenes je najčešći uzročnik streptokoknog faringitisa, što je upala grla koja može biti veoma bolna, naročito pri gutanju. Povišena telesna temperatura je česta i nekad je iznad 38°C. Tonzile mogu biti crvene i otečene, sa ili bez gnoja ili belih naslaga. Obično se javlja bolno uvećanje limfnih čvorova na vratu. Zbog bola pri gutanju, smanjuje se apetit, a deca mogu odbijati hranu. Uobičajeni simptomi koji prate streptokokne infekcije su glavobolja i bolovi u telu, opšta slabost, malaksalost i nedostatak energije.

Kod streptokoknog faringitisa, kašalj obično nije prisutan, što je značajno za razlikovanje od drugih respiratornih infekcija. Dijagnoza streptokoknog faringitisa obično se postavlja brzim testom na streptokoke ili kulturom brisa grla. Lečenje uključuje antibiotike, najčešće penicilin ili amoksicilin, kako bi se sprečila širenje infekcije i razvoj komplikacija.

Šarlah

Šarlah se može javiti kao komplikacija streptokoknog faringitisa, izazvana istim patogenom (Streptococcus pyogenes). Osip je karakterističan simptom šarlaha. Crvenilo i sitni osip se obično prvo pojavljuje na stomaku, grudima i leđima, a zatim se širi na ostatak tela, uključujući ruke i noge. Koža može postati suva i perutava nakon što osip nestane.

Jezik postaje crven i zrnast, sa belim slojem na vrhu. Može se javiti groznica i bol u grlu. Lečenje uključuje antibiotike.

Infekcija uha

Infekcija srednjeg uha može biti izazvana bakterijama kao što je Streptococcus pneumoniae (pneumokok). Glavni simptom je oštar bol u uhu, koji se pogoršava na pritisak i kada osoba legne. Česta je povišena telesna temperatura, privremeno smanjenje sluha zbog nakupljanja tečnosti u uhu, a može doći i do curenja uha. Mala deca često su razdražljiva i plačljiva zbog bola. Lečenje obuhvata upotrebu antibiotika, a ukoliko se infekcija ne leči, može izazvati ozbiljne komplikacije, poput mastoiditisa ili oštećenja sluha.

Pneumonija (streptokokna pneumonija)

Pneumonija izazvana Streptococcus pneumoniae obično uzrokuje ozbiljne respiratorne simptome, među kojim su povišena temperatura i groznica (visoka temperatura praćena drhtavicom), kašalj praćen ispljuvkom (ponekad i krvavim), oštar bol u grudima koji se pogoršava pri dubokom disanju ili kašljanju. Kod nekih osoba javljaju se problemi sa disanjem - kratkoća daha, ubrzano disanje i osećaj otežanog disanja. Zbog infekcije, osoba može osećati opštu malaksalost i umor. Nekad dolazi do uvećanja limfnih čvorova u predelu vrata i pazuha.

Streptokokna pneumonija može biti ozbiljna, naročito kod starijih osoba, dece i osoba sa oslabljenim imunitetom. Lečenje zahteva antibiotike, a kod težih slučajeva i hospitalizaciju.

U retkim slučajevima, Streptococcus pyogenes može izazvati ozbiljne invazivne infekcije, kao što je nekrotizirajući fascitis. Neke streptokokne infekcije mogu dovesti do kasnih komplikacija, kao što su reumatska groznica i poststreptokokni glomerulonefritis.

Angina se manifestuje bolom u grlu, povišenom telesnom temperaturom i uvećanjem limfnih čvorova u predelu vrata, a često se mogu uočiti i naslage gnoja na krajnicima. Antibiotsko lečenje daje željeni rezultat, a ukoliko se upale ponavljaju više puta u toku godine, sa lekarom treba razmotriti mogućnost operacije krajnika.

Otitis media ili upala srednjeg uha se uglavnom javlja kod male dece, što je povezano sa specifičnom fizionomijom njihove Eustahijeve tube. Upalu prati intenzivan bol u uhu, posebno tokom spavanja i gutanja hrane, kao i visoka temperatura i neutešan plač ukoliko je u pitanju beba. Upala srednjeg uha ne mora uvek biti izazvana bakterijom, već uzročnik može biti i virus. Bris i analiza sekreta, ukoliko je došlo do curenja uha i pucanja bubne opne, pokazaće koji je tip infekcije u pitanju. Vakcina štiti od težih formi pneumokoka i u slučaju virusnih upala nije efikasna. (Pročitajte: Upale ušiju kod dece – simptomi i lečenje)

Streptokok na koži

Streptokokne infekcije kože mogu izazvati različite kožne probleme. Impetigo je najčešća površinska infekcija u vidu crvenih mrlja koje pucaju, obično oko usta ili na rukama, a najčešće pogađa decu. Erizipel zahvata površinske slojeve kože i uzrokuje crvenilo, oticanje i bol, često uz groznicu, a najčešće zahvata noge i lice. Nekrotizirajući fascitis je retka i izuzetno ozbiljna infekcija koja brzo uništava kožu i okolna tkiva, uz izuzetno jake bolove i opšte simptome šoka. Ova infekcija zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Infekcije kože izazvane streptokokom obično se leče antibioticima, a vrsta lečenja zavisi od ozbiljnosti infekcije. Blaže infekcije mogu se lečiti topikalnim antibioticima, dok ozbiljniji oblici zahtevaju oralne ili intravenozne antibiotike. Prevencija uključuje dobru higijenu, brigu o ranama i pravovremeno lečenje kožnih infekcija kako bi se sprečile komplikacije. 

Streptokok u urinu

Streptokok u urinu nije tako čest, a obično ukazuje na infekciju mokraćnog sistema. Najčešći soj koji izaziva ovu vrstu infekcije je Streptococcus agalactiae (grupa B), ali i drugi sojevi mogu biti uzročnici. Bakterije mogu dospeti u mokraćni sistem kroz uretru ili putem krvotoka, a infekcije su posebno opasne kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom, trudnica i starijih osoba. Trudnice mogu preneti streptokok na novorođenče tokom porođaja, što može izazvati infekcije mokraćnog sistema, ali i druge ozbiljne infekcije kod bebe.

Streptokokne infekcije mokraćnog sistema mogu izazvati bolove pri mokrenja, nagon za često mokrenje, bol u stomaku, mutan urin i groznicu. Dijagnoza se postavlja na osnovu urinokulture, a lečenje streptokoknih infekcija mokraćnog sistema obuhvata primenu antibiotika. Ako infekcija zahvati bubrege, lečenje uključuje jače antibiotike i može biti neophodna intravenozna terapija.

Ako se ne leči na vreme, streptokokna infekcija mokraćnog sistema može dovesti do ozbiljnih komplikacija, kao što je pijelonefritis (infekcija bubrega), bakterijemija (prisustvo bakterija u krvi) ili sepsa. Prevencija uključuje održavanje dobre higijene i pravovremeno lečenje urinarnih infekcija. 

Streptokok u krvi

Streptokok u krvi izaziva bakterijemiju i može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući sepsu. Ako bakterije uđu u krvotok, mogu se proširiti na mnoge organe i dovesti do njihovog oštećenja. Simptomi streptokokne bakterijemije su groznica, drhtavica, ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, respiratorne smetnje, ponekad bolovi u mišićima i zglobovima. Ako se ne leči na vreme, bakterijemija može dovesti do sepse, infekcije unutrašnjih organa, oštećenja srca ili čak smrti.

Dijagnoza se postavlja na osnovu hemokulture, a lečenje obuhvata primenu intravenoznih antibiotika širokog spektra. U težim slučajevima ponekad je potrebna hirurška intervencija za uklanjanje izvora infekcije. Zbog ozbiljnosti bakterijemije, pravovremeno lečenje je ključno za smanjenje rizika od komplikacija i smrti. 

Streptokok u grlu bez temperature 

Streptokokna infekcija grla obično je povezana s povišenom telesnom temperaturom, jer je groznica odgovor imunološkog sistema na bakterije. Međutim, moguće je da streptokokna infekcija grla bude prisutna i bez temperature, što otežava prepoznavanje infekcije.

Bol u grlu je najčešći simptom, iako temperatura nije prisutna. Bol može biti jak, gutanje otežano, a grlo crveno i otečeno, sa naslagama na krajnicima. Limfne žlezde, posebno u predelu vrata, mogu biti bolne i uvećane. Iako bez groznice, osoba može osećati opštu slabost, umor ili blag bol u glavi.

Kod nekih osoba, streptokok u grlu može uzrokovati samo lokalizovane simptome u grlu, bez drugih simptoma. Ukoliko postoji sumnja na streptokoknu infekciju grla, čak i bez temperature, treba se obratiti lekaru. On će na osnovu rezultata brisa ustanoviti da li je infekcija bakterijska i da li je potrebna terapija antibioticima.

Lečenje streptokoknog grla obično uključuje antibiotike, čiji je cilj ne samo lečenje infekcije i ublažavanje simptoma, već i sprečavanje komplikacija poput reumatske groznice ili post-streptokoknog glomerulonefritisa.

Streptokok kod dece

Jedna od najčešćih streptokoknih infekcija kod dece je upala grla ili streptokokni faringitis. Simptomi uključuju bolno grlo, groznicu, otečene limfne žlezde i crvenilo grla. U nekim slučajevima može doći i do pojave belih naslaga na tonzilama. Ako se ne leči antibioticima, može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Streptokok se najviše i najlakše širi među predškolskom i školskom decom, koja veliki deo dana provode zajedno. Blizak kontakt i korišćenje zajedničkih igračaka i sportske opreme olakšavaju širenje bakterije koja se uglavnom prenosi kapljično, preko pljuvačke. Veći broj obolelih javlja se u septembru, na samom početku školske godine. Situaciju komplikuje to što su pojedina deca samo kliconoše, što znači da prenose streptokok, ali nemaju nikakve propratne simptome koji bi to nagovestili. Streptokokne bakterije mogu izazvati i kožne infekcije, a streptokok na koži kod dece se lako prenosi kontaktom sa zaraženim ranama.(Pročitajte: Kako ojačati imunitet deteta pre povratka u kolektiv?)

Streptokok u nosu kod dece obično izaziva simptome poput zapušenog nosa, gustog žutog ili zelenog sekret, bola u grlu, groznice, kašlja i uvećanih limfnih čvorova. Infekcija može dovesti do komplikacija poput upale ušiju ili sinusa.

Kod male dece, streptokokne infekcije mogu biti teže u poređenju sa odraslima, zbog nezrelosti imunološkog sistema. Deca mogu imati teže simptome, uključujući visoku temperaturu, letargiju, bolove u stomaku i povraćanje. Jedan od najboljih načina za prevenciju streptokoknih infekcija kod dece je brzo lečenje infekcija grla ili kože. 

Streptokok kod odraslih

Streptokokne infekcije kod odraslih obično su izazvane bakterijama Streptococcus pyogenes (grupa A) ili Streptococcus pneumoniae (pneumokok), i mogu izazvati širok spektar bolesti. Najčešće bolesti izazvane streptokokom kod odraslih su streptokokna angina, pneumonija, kožne infekcije. Infekcija može započeti kao lokalizovana bolest, ali ako se ne leči na vreme, može izazvati širenje bakterija u krvotok.

Vaginalni streptokok kod trudnice može izazvati ozbiljne komplikacije za novorođenče, pa se trudnicama savetuje testiranje na streptokok u periodu između 35. i 37. nedelje trudnoće.

Simptomi vaginalne streptokokne infekcije:

• Nema uvek simptoma – mnoge žene koje su nosioci Streptococcus agalactiae nemaju nikakve simptome i bakterija može biti prisutna u vaginalnoj flori bez izazivanja problema.
• Infekcija mokraćnih puteva – može izazvati bolove pri mokrenju, učestalo mokrenje ili bolove u donjem stomaku.
• Vaginalni iscjedak – ponekad može doći do promena u količini ili mirisu vaginalnog sekreta.
• Upala ili iritacija – u nekim slučajevima može izazvati crvenilo, svrab ili bol u genitalnoj regiji.

Komplikacije:

Streptokokna angina je često povezana sa bakterijskom infekcijom u gornjim disajnim putevima, a streptokok može izazvati i infekciju pluća.

Šarlah, sepsa i meningitis

Među zarazne bolesti izazvane streptokokom spada i šarlah. Jedan od prvih simptoma infekcije je povraćanje, koje može i izostati. Pored temperature i bola u grlu, za ovo oboljenje karakteristično je crvenilo obraza, osip po telu, kao i specifičan izgled jezika, tzv. malinasti jezik. Potencijalni problem može biti to što se na samom početku bolesti specifični simptomi još uvek ne ispoljavaju. Povraćanje i povišena temperatura mogu zavarati i odložiti lečenje jer ih roditelji povezuju sa bezazlenom stomačnom infekcijom i ne pridaju im posebnu pažnju. To je velika greška jer nelečeni šarlah ili kasno započeta terapija mogu dovesti do trajnih oštećenja zglobova i srca. Dijagnoza se potvrđuje brisom, a antibiotsko lečenje traje najmanje 10 dana. 

Dok se angina i šarlah češće javljaju među decom, crveni vetar je tipičan za stariju populaciju. Bolni crveni osip na potkolenicama i povišena temperatura su prepoznatljiva obeležja ove akutne infektivne bolesti. Pneumokokni streptokok je često odgovoran i za upalu pluća. Kašalj, otežano disanje i povišena temperatura su najčešći simptomi, a dijagnoza se postavlja na osnovu slušanja pluća, laboratorijskih rezultata i analize sputuma.

Ukoliko streptokok dospe u krv, nastaje sepsa. Nju je neophodno lečiti u bolničkim uslovima, primenom antibiotika, a nekada je neophodan i hirurški zahvat. Trovanje krvi može dovesti do smrtnog ishoda, pa je važno što pre započeti sa odgovarajućom terapijom. 

Ako pneumokok izazove upalu moždanih ovojnica, takođe je neminovna hospitalizacija. Glavobolja, povraćanje i visoka temperatura mogu ukazati na postojanje meningitisa, a dijagnoza se daje nakon urađene lumbalne punkcije. 

Brzi test na streptokok

Brzi test na streptokok je dijagnostički test koji se koristi za brzu detekciju bakterije Streptococcus pyogenes (beta-hemolitički streptokok grupe A), koja je najčešći uzročnik streptokoknog faringitisa (upale grla), ali može izazvati i druge infekcije. Bris na streptokok omogućava lekarima da brzo i efikasno dijagnostikuju prisustvo streptokoka i odrede odgovarajuće lečenje. 

Ukoliko je test negativan, a simptomi se i dalje javljaju, lekar može tražiti dodatno testiranje i kulturu brisa grla, koja je zlatni standard za dijagnozu streptokoknih infekcija.

Koji je najbolji antibiotik za streptokok u grlu?

Lečenje treba započeti što pre. Pojedini sojevi bakterija karakterističnih za bolničku sredinu izuzetno su otporni na antibiotike i pravi je izazov pronaći lek ili kombinaciju lekova koja će ih uništiti.

Do dobijanja rezultata laboratorijskih analiza ponekad prođe i nekoliko dana, pa lekar terapiju može odrediti i empirijski. Na osnovu pregleda i postojećih simptoma, on može pretpostaviti koji soj bakterije je izazvao infekciju. Da li je pretpostavka bila tačna ili pogrešna pokazaće se mikrobiološkom analizom. U nekim slučajevima čekanje na antibiogram može biti veoma opasno, pa se terapija iz tog razloga započinje što pre, a koriguje u hodu, nakon prispelih rezultata. (Pročitajte: Zašto antibiotike nikada ne treba piti na svoju ruku?)

Antibiogram će pokazati koja vrsta antibiotika je najpogodnija za lečenje postojeće infekcije ili stanja. Da bi se izbegle gljivične infekcije, antibiotsku terapiju uvek treba da prati uzimanje probiotika. Oni će obnoviti crevnu floru, ojačati imunitet i pomoći da se u telu poveća broj korisnih bakterija. Da bi ispoljili maksimalno dejstvo, ne treba ih piti neposredno pre ili posle antibiotika, već sa razmakom od nekoliko sati. 

Kako se rešiti streptokoka?

Streptokokne infekcije obično se leče antibioticima, koji su ključni u eliminaciji bakterije i sprečavanju komplikacija. Najčešće se koristi penicilin ili amoksicilin, koji su efikasni protiv streptokoka grupe A, ali kod osoba koje imaju alergiju na ove antibiotike, mogu se primeniti alternativni lekovi, poput klindamicina ili azitromicina. Lečenje obično traje od 10 do 14 dana, a veoma je važno završiti celu terapiju, čak i ako simptomi nestanu, kako bi se sprečila bakterijska rezistencija.

Za manje infekcije kože, mogu se koristiti lokalni antibiotici poput mupirocina. Ozbiljnije infekcije zahtevaju oralne antibiotike ili intravenoznu terapiju. U ekstremnim slučajevima, kao što je nekrotizirajući fascitis, koji brzo napreduje, može biti potrebna hirurška intervencija.

Ukoliko streptokokna infekcija izazove komplikacije, lečenje se mora prilagoditi tim stanjima, uz upotrebu lekova koji kontrolišu upalu ili oštećenje organa. Prevencija se bazira na brzom prepoznavanju simptoma i početku lečenja, kao i na održavanju dobre higijene i izbegavanju kontakta sa zaraženim osobama.