ATEROSKLEROZA - PREPOZNAJTE SIMPTOME I FAKTORE RIZIKA

Iako je visok nivo holesterola povezan sa zdravstvenim rizicima, kao što su srčane bolesti i moždani udar, holesterol sam po sebi nije nužno štetan. Problem nastaje kada je balans između dobrog i lošeg holesterola (HDL i LDL) narušen, što može dovesti do ateroskleroze, nakupljanja masnih naslaga u arterijama.

Uprkos često negativnoj reputaciji koju ima, holesterol je veoma važan za naše telo. On je komponenta ćelijskih membrana, glavni je sastojak žučnih kiselina (neophodan je za efikasno varenje i apsorpciju masti u organizmu), a smatra se neophodnim za proizvodnju steroidnih hormona (kortizol, estrogen, progesteron, testosteron itd.) i sintezu vitamina D. 

Šta utiče na nivo holesterola?

Količina holesterola u našem organizmu zavisi od količine koju unosimo hranom, kao i količine koju telo samo proizvodi. Holesterol koji dobijamo iz hrane naziva se egzogeni holesterol. Pored toga, naše telo svakodnevno proizvodi holesterol u jetri (ali i u crevima, nadbubrežnim žlezdama i polnim organima). Ovaj holesterol se naziva endogeni, a njegova proizvodnja se uglavnom reguliše aktivnošću određenog enzima.

Pravilna ishrana, fizička aktivnost i, u nekim slučajevima, medicinska terapija mogu pomoći u održavanju ravnoteže holesterola, što je ključno za prevenciju ozbiljnih zdravstvenih problema.

Šta je ateroskleroza?

Kada se kroz ishranu unosi previše holesterola i zasićenih masti, povećava se nivo lošeg holesterola (LDL) u krvi. LDL holesterol ima tendenciju da se nakuplja na zidovima krvnih sudova, što dovodi do stvaranja plaka i ometa normalan protok krvi. Ovaj proces je poznat kao ateroskleroza.

S druge strane, telo koristi holesterol kao osnovnu komponentu u proizvodnji hormona koji utiču na metabolizam masti i njihovo skladištenje. Na primer, kortizol, hormon koji se proizvodi u nadbubrežnim žlezdama, ima ulogu u regulaciji skladištenja masti u telu. Kada je nivo kortizola povišen, to može izazvati povećanu proizvodnju masti, koja se akumulira u određenim delovima tela (posebno na stomaku i bokovima). Dakle, iako holesterol direktno ne stvara masti ili masne naslage, njegovo učešće u regulaciji pojedinih hormona može doprineti njihovoj prekomernoj akumulaciji u telu, što dovodi do formiranja masnih naslaga. 

Adipociti (masne ćelije) se nalaze u različitim delovima tela, ali su posebno skoncentrisani u potkožnom tkivu. Kada putem hrane unosimo velike količine zasićenih masnih kiselina, adipociti apsorbuju višak masti i skladište ih u obliku masnih naslaga, čuvajući ih kao energiju za kasniju upotrebu. Ako se ove masti ne troše, dolazi do povećanja telesne mase i prekomernog taloženja masti.

Dijagnostika 

Dijagnostikovanje ateroskleroze obuhvata nekoliko koraka, uključujući procenu simptoma, fizički pregled, laboratorijske testove i dijagnostičke aparate koji omogućavaju analizu stanja krvnih sudova.

Fizički pregled i anamneza

Razgovor sa pacijentom o njegovoj medicinskoj istoriji, faktorima rizika (poput povišenog holesterola, visokog krvnog pritiska, pušenja i dijabetesa) i simptomima. Fizički pregled uključuje merenje krvnog pritiska i procenu pulsa, kao i slušanje srca stetoskopom.

Testovi krvi

Jedan od ključnih dijagnostičkih alata u prepoznavanju ateroskleroze je analiza krvi. Testovi krvi omogućavaju merenje nivoa holesterola, triglicerida, glukoze i drugih pokazatelja. Povišeni nivoi LDL holesterola i triglicerida, kao i smanjen HDL su povezani sa rizikom od razvoja ateroskleroze. 

Neinvazivne dijagnostičke metode

Da bi se procenio stepen oštećenja arterija, koriste se neinvazivni testovi, kao što su ultrazvuk i magnetna rezonanca. Dopler ultrazvuk koristi zvučne talase za vizualizaciju krvnih sudova i procenu protoka krvi, omogućavajući detekciju suženja ili blokada u arterijama.

MR angiografija pruža detaljne slike krvnih sudova i pomaže u identifikaciji plaka i suženja arterija, a takođe omogućava procenu stepena aterosklerotskih promena.

Angiografija

Ukoliko je potrebno, lekar može preporučiti angiografiju, kako bi video blokade ili suženja arterija uz pomoć kontrastnog sredstva koje se ubrizgava u krvotok. Takođe, CT skener može biti korišćen za merenje kalcifikacije u koronarnim arterijama, što je specifičan pokazatelj postojanja aterosklerotskih plakova.

EKG i test opterećenja

EKG merenje može otkriti abnormalnosti u otkucajima koje mogu biti povezane sa smanjenim protokom krvi zbog ateroskleroze. Test opterećenja prati odgovor srca na fizički napor i može ukazati na smanjen protok krvi u srcu, što je često znak aterosklerotskih promena u koronarnim arterijama.

Kombinacija različitih metoda omogućava preciznu dijagnozu ateroskleroze. Rano prepoznavanje i pravilno lečenje ključni su za prevenciju komplikacija i poboljšanje zdravlja arterija.

Kako povećan holesterol utiče na zdravlje?

Višak holesterola u organizmu ima negativan uticaj na zdravlje. Povećan nivo holesterola u krvi, poznat kao hiperholesterolemija, jedan je od glavnih faktora rizika za razvoj srčanih bolesti i problema sa celokupnim kardiovaskularnim sistemom. Može dovesti do stvaranja plaka na zidovima arterija, što sužava krvne sudove i otežava protok krvi, povećavajući rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i drugih zdravstvenih problema.

Dobar, loš i ukupni holesterol

Loš holesterol (LDL holesterol)

LDL je skraćenica engleskog naziva low density lipoprotein (lipoprotein niske gustine) i često se naziva lošim holesterolom. Ova vrsta holesterola ima tendenciju da se nakuplja na zidovima arterija, čime se smanjuje njihov unutrašnji prečnik. Ovaj proces dovodi do stvaranja plaka u arterijama, što se naziva ateroskleroza.

Ateroskleroza sužava krvne sudove i otežava protok krvi, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su srčani udar, moždani udar i druge kardiovaskularne bolesti. Visok nivo LDL holesterola doprinosi nakupljanju masti u arterijama, čime povećava rizik od srčanih i vaskularnih bolesti.

Dobar holesterol (HDL holesterol)

HDL je skraćenica engleskog naziva high density lipoprotein (lipoprotein visoke gustine) i poznat je kao dobar holesterol. HDL pomaže da se višak holesterola vrati u jetru, čime se smanjuje rizik od njegovog nakupljanja na zidovima arterija. U jetri, holesterol se razgrađuje na druge komponente koje telo može da iskoristi ili izbaci. 

Viši nivo HDL holesterola smanjuje rizik od razvoja srčanih bolesti jer pomaže u čišćenju krvnih sudova i smanjujuje šanse za formiranje plaka u arterijama. (Pročitajte: Visok holesterol - uzroci, prevencija i lečenje)

Ukupni holesterol

Ukupni holesterol, koji je zbir LDL i HDL holesterola, takođe je važan pokazatelj zdravlja kardiovaskularnog sistema. Međutim, samo praćenje ukupnog nivoa holesterola nije dovoljno, jer je najvažniji odnos između LDL i HDL. Idealno bi bilo da nivo LDL holesterola bude što niži, dok nivo HDL holesterola treba da bude što viši.

Zašto je ateroskleroza opasna?

Ateroskleroza je pretežno uzrokovana prekomernim nakupljanjem holesterola. Reč je o hroničnoj progresivnoj bolesti krvnih sudova, koja se karakteriše lokalnim nakupljanjem lipida (masti), drugih komponenti krvi i tkiva na zidovima arterija, što dovodi do sužavanja njihovog unutrašnjeg prečnika.

Na taj način, arterije se sužavaju, a ako se pojavi krvni ugrušak, on ne može da prođe kroz krvne sudove i blokira arteriju (događa se tromboza). Ako tromb nije uklonjen, može doći do srčanog ili moždanog udara.

Ateroskleroza je ozbiljan problem, jer može izazvati različite komplikacije, uključujući oštećenje srca, mozga i drugih vitalnih organa. Sužavanje arterija zbog nakupljanja plaka može uzrokovati i visoki krvni pritisak, jer krv ima otežan put kroz krvne sudove, što dodatno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. (Pročitajte: Kako ojačati srce i preuprediti kardiovaskularne bolesti?)

Ateroskleroza - lečenje

Ateroskleroza se razvija kao hronična upala, a u suštini se može opisati kao skup degenerativnih promena koje pogađaju krvne sudove, posebno kod starijih osoba. Pored genetike, značajan doprinos njenom razvoju imaju loše životne navike, nedostatak fizičke aktivnosti, kao i prekomerni stres u svakodnevnom životu.

Lečenje ateroskleroze je dugoročan proces koji zahteva redovno praćenje i prilagođavanje terapije. Cilj je ne samo lečenje postojećih simptoma, već i prevencija budućih komplikacija. Kroz promene u ishrani, fizičku aktivnost, farmakološku terapiju i, u nekim slučajevima, hirurške intervencije, moguće je uspešno kontrolisati aterosklerozu i poboljšati kvalitet života pacijenta.

Promene u ishrani i redovna fizička aktivnost

Prvi korak u lečenju ateroskleroze je promena životnih navika. Zdrav način života može značajno da smanji nivo holesterola i krvni pritisak, što su dva ključna faktora rizika za ovu bolest. Promene u ishrani, kao što su smanjenje unosa zasićenih masti i trans masti, kao i povećanje unosa vlakana, povrća, voća i zdravih masti (one iz maslinovog ulja i ribe bogate omega-3 masnim kiselinama), pomažu u kontrolisanju nivoa holesterola.

Prestanak pušenja i smanjenje konzumacije alkohola pozitivno utiču na zdravlje krvnih sudova. Redovna fizička aktivnost takođe doprinosi poboljšanju kardiovaskularnog zdravlja, snižavanju krvnog pritiska i povećanju nivoa dobrog HDL holesterola.

Lekovi za aterosklerozu

Za lečenje ateroskleroze nekad je neophodna farmakološka terapija. Najčešće korišćeni lekovi su statini, koji snižavaju nivo LDL holesterola i mogu usporiti ili čak zaustaviti napredovanje bolesti. Statini smanjuju proizvodnju holesterola u jetri, što smanjuje količinu plaka u arterijama i poboljšava funkciju krvnih sudova. 

Po preporuci lekara, mogu se koristiti i druge vrste lekova, poput fibrata i inhibitora PCSK9, koji se koriste za smanjenje nivoa triglicerida i LDL holesterola. Ako je potrebno, lekar može preporučiti i lekove za snižavanje krvnog pritiska, jer visok krvni pritisak dodatno opterećuje srce i krvne sudove, čineći aterosklerozu ozbiljnijom.

Hirurški zahvati

U težim slučajevima, kada dođe do ozbiljnog sužavanja ili blokade arterija, potrebni su hirurški zahvati ili invazivne procedure. Jedna od mogućnosti je angioplastika, postupak tokom koga se arterijsko suženje proširuje, kako bi se normalizovao protok krvi. Ukoliko to nije dovoljno, lekar može predložiti postavljanje stenta. 

Nekad je neophodna aortokoronarna bajpas operacija, kojom se pomoću arterija i vena premošćava suženje koronarne arterije.

Zdrav način života, pravilna ishrana, fizička aktivnost i redovne kontrole nivoa holesterola imaju ključnu ulogu u prevenciji ateroskleroze i njenoj kontroli. Suplemente koji mogu pozitivno uticati na arterije i kardiovaskularni sistem poručite preko BENU shopa.