ADRENALINSKO TAKMIČENJE SA SAMIM SOBOM
SLOBODNO PENJANJE
Ekstremno zahtevan sport koji podrazumeva preciznost i snagu, samodisciplinu i strpljenje, hrabrost i hladnokrvnost, te pomeranje sopstvenih fizičkih i psihičkih granica, jer što su uslovi penjanja suroviji, to je i uspeh penjača veći.
Legenda kaže da je još 327. godine pre nove ere, na zahtev Aleksandra Makedonskog da se preda planinska tvrđava na severnom „Putu svile”, blizu današnjeg Samarkanda, odgovoreno „da će se predati kada njegova vojska bude mogla da leti”. Aleksandar Makedonski je onda skupio 300 iskusnih dobrovoljaca, koji su bili spremni da se penju po strmim stenama. Vojnici su počeli da se penju noću, pri čemu je 30 penjača poginulo, ali se njih 270 popelo na vrh tvrđave.
Kako u davnoj prošlosti, tako i danas, smisao i cilj sportskog penjanja je savladavanje što težih deonica slobodnom tehnikom, snagom svojih ruku i nogu, korišćenjem prirodnih hvatišta (pukotine i izbočine na steni), bez bilo kakvih pomagala i posebne opreme, izuzev penjačkih patika i magnezijuma, koji služi povećаvanju trenja između ruku i hvаtovа. Sva oprema koja se koristi u ovoj sportskoj disciplini (karabineri, pojasevi, okovi, klinovi itd.), zapravo služi osiguranju penjača od padova na zemlju. Inače, padovi se smatraju sastavnim delom penjanja, a zbog opreme za osiguranje, kontrolisani su i treba da se završe sigurno, u vazduhu.
Treba imati u vidu da je penjanje potencijalno veoma opasna aktivnost, a posledice u slučaju povreda mogu da budu trajne ili fatalne. Obavezno je pridržavanje sigurnosnih pravila, koja se u penjačkom žargonu zovu „osiguranje”, a nepridržavanje pravila smatra se nepreporučljivom i lošom odlukom, kao i vratolomno penjanje preko granica vlastitih mogućnosti, jer penjač tako dovodi svoj život u opasnost, ali i život drugih ljudi.
Slobodno penjanje se smatra sportom sa velikim kalorijskim utroškom, jer se prilikom samo jednog sata penjana po stenama „istopi” oko 2.000 kalorija.
Penjanje je indivudualan i odgovoran sport. Penjač, kada odredi smer svog kretanja, na vrhu smera postavlja takozvano „sidrište”, tako što buši najmanje dve rupe u steni, jednu do druge i u njih postavlja ekspаnzivne klinove. Zа klinove se pričvršćuju metаlne pločice ili аlke, u koje će se ukopčаvаti kаrаbineri i gurtne. Od životne je važnosti da sidrište bude izuzetno pаžljivo urađeno, jer ostаje trаjno nа svom mestu. Od sidrišta zаvise životi penjаčа koji će gа kasnije koristiti.
Današnje sportsko penjanje kao i termin free climbing, nastali su sredinom prošlog veka, oko 1950. godine, u Josemitskom nacionalnom parku, u kalifornijskom delu planinskog lanca Sijera Nevade (na španskom „snežni lanac”). Josemitski nacionalni park i istoimena dolina čuveni su po čudesnim šumama sekvoje i strmim, granitnim grebenima, među kojima je najupečatljivija litica El Capitan, visoka 1.100 metara, koja je veoma popularna među alpinistima. U podnožju litice nalazi se veličanstveno jezero, a potoci koji se slivaju sa litice El Capitan i drugih grebena formiraju najveći vodopad u Severnoj Americi, visok 739 metara.
Što su uslovi penjanja suroviji, to je i uspeh penjača veći. Na primer, zaleđeni Nijagarini vodopadi spadaju u najtežu kategoriju „ledopada”. Prvi čovek na svetu koji je osvojio zaleđene Nijagarine vodopade je Kanađanin Vil Gad. „Ovo je bila životna misija za koju sam mislio da je neostvariva“, kaže on i objašnjava „da je debljina leda svuda drugačija” i zahteva veliki oprez.
Povrede
Početnici u slobodnom penjanju nikako ne treba da se upuštaju u ovu avanturu bez iskusnog trenera, odnosno pohađanja specijalističkog kursa, kakve povremeno organizuju razna penjačka udruženja, kao ni bez posedovanja neophodne opreme za osiguranje od padova.
Osim „ispadanja” sa stene usled prekomerne sile koju mišići ili tetive ne mogu dа izdrže, do povreda može da dođe i vremenom, iz razloga čestih i intenzivnih opterećenjа. Najčešće povrede su istezаnje tetivа i mišićа, povrede zglobovа, a mogu da se dogode i deformiteti određenih delova tela čak i najiskusnijim penjačima. Slavni francuski penjač Alаn Rober, poznаt pod nаdimkom „Spajdermen”, zbog povreda prilikom bavljenja ovim ekstremnim sportom dostigao je 66 odsto invаliditetа. Njegova specijalnost je ilegalno penjanje na najviše zgrade sveta, koje se naziva buildering, odnosno penjanje po izgrađenim objektima.