KAKO SAČUVATI LEPU I ZDRAVU KOŽU

Sunčevi zraci nam donose bezbroj prijatnosti koje ne možemo zameniti ničim drugim. Sunce nam donosi lepo raspoloženje, jer blagotvorno deluje na nivo hormona sreće u organizmu, stimuliše sintezu melatonina u koži pa nam koža izgleda lepše, baršunastije i zategnutuje kada je preplanula. Vitamin D se u organizmu sintetiše samo pod uticajem Sunčevih zraka. Znamo odavno da je vitamin D zaslužan za izgradnju čvrstih kostiju, međutim, istražuju se i druge uloge vitamina D u organizmu koje još uvek nisu dokazane, ali se smatra da je vitamin D tesno povezan sa stanjem imuniteta organizma. Sunčevi zraci pozitivno deluju i na mnoga oboljenja kože, pa tako deca sa ekcemima i atopičnim dermatitisom osećaju veliko olakšanje posle izlaganja kože blagim Sunčevim zracima. Na psorijazu, takođe, Sunčevi zraci blagotvorno deluju.

 

Vrste zračenja

Sunčevi zraci se sastoje iz UVA, UVB, UVC i IR zraka koji su različite talasne dužine, svaki od njih prodire u drugi deo sloja kože, i samim tim drugačije deluje na nju.

UVC su kratki talasi koji, ukoliko je ozonski omotač u redu, neće ni stići do površine Zemlje. Kako problemi sa ozonskim omotačem postoje, ne preporučuje se izlaganje suncu u periodu 12-16h, čak ni ukoliko imamo zaštitnu kremu, jer nas ona ne može zaštiti od UVC zraka.

UVB su srednje dugi talasi koji prodiru do površinskih slojeva kože, i zaslužni su za stanja kože kada je pocrvenela. UVB zraci utiču i na smanjeni imunitet kože, utičući na pojavu recidiva bolesti vezanih za ćelijski imunitet, kao što su herpes infekcije. Takođe, neposrednim delovanjem, smanjujući imunitet, utiču i na pojavu karcinoma kože.

UVA su dugi talasi koji dopiru do najdubljih slojeva kože, pa deluju na strukturu ćelija kože. Oni aktiviraju melaninski pigment, koji je već prisutan u gornjim slojevima kože. Dolazi do potamnelosti kože koja se brzo stvara i brzo iščezava. To je ona potamnelost kože koju primetimo posle kratkotrajnog izlaganja suncu, recimo prošetamo se po prvom suncu, u kratkim rukavima, i već kada dođemo kući vidimo razliku u preplanulosti kože koja se već sledećeg jutra gubi.

 

Genetika nije presudna

Ono što je interesantno za UVA zrake je da oni prodiru i do vezivnog tkiva kože i krvnih sudova kože i menjaju ih (oštećuju), pa koža gubi elastičnost i dolazi do stvaranja bora. Ovaj fenomen se zove „photoaging“, tj. starenje kože pod hroničnim uticajem svetlosnih zraka. Dakle, što više godina izlažemo lice i telo Sunčevim zracima, a da smo pritom nezaštićeni, da nemamo nanetu kremu za lice sa zaštitnim faktorom, ili da nismo zaštićeni šeširom ili adekvatnom odećom, naša koža će biti u lošijem stanju. Nažalost, kada je „photoaging“ u pitanju, ni dobra genetika nas ne može zaštititi. Ukoliko vaša majka, tetka ili baka imaju lepu i negovanu kožu, to ne mora da znači da ćete i vi iskoristiti maksimalno taj genetski potencijal ukoliko se adekvatno ne zaštitite od UVA zraka. Dokazi za ovo su svuda oko nas. Pogledajte osobe koje su u toku dana duže izložene Sunčevim zracima, kao što su radnici na poljima, taksisti, radnici na građevinama... Primetićete da im je koža izboranija i grublja ukoliko se adekvatno nisu zaštitili od sunca.

 

Pravilna zaštita

Imamo naviku da preparat za zaštitu od sunca redovno nosimo na letnji godišnji odmor, ali je neophodno zaštititi se svakoga dana, na putu od kuće do posla, sa decom u parku, kada idemo na pijacu, uvek i svuda moramo naneti kremu sa zaštitnim faktorom. Zaštitni faktor u osnovnim kremama za lice ne mora biti visok. Nekim ljudima je sasvim dovoljan SPF20, ali onima sa svetlijom puti, i svetlim očima, ili onima koji imaju izražene probleme sa kožom, u smislu pega, fleka ili drugih nepravilnosti, potreban je i viši zaštitni faktor. U prilog svega što smo napisali govore i mnogi slučajevi gde dva brata blizanca ili bliznakinje koje imaju praktično istu genetsku predispoziciju, ali su živeli pod različitim okolnostima (na različitim krajevima sveta, ili se bavili drugačijim poslovima, ili su životne stilove imali drugačije..) imaju potpuno drugačije stanje lica i kože tela.

Priroda i genetika nam je dala određeni potencijal za naše stanje kože, a na nama je da odlučimo da li ćemo ga maksimalno iskoristiti i čuvati od sunca.