KAKO SPREČITI NASTANAK RAKA GRLIĆA MATERICE?

Najčešći uzročnik raka grlića materice je Humani papiloma virus (HPV). Postoji preko 100 tipova HPV virusa, a neki od njih su izazivači raka debelog creva, genitalnih organa i raka usne duplje. Stručna javnost veruje da se karcinom grlića materice može pobediti redovnom kontrolom, a podaci pokazuju da ga je moguće sprečiti u oko 90% slučajeva.

Od infekcije virusom HPV i prvih atipičnih promena do razvoja raka grlića materice prođe između 8 i 10 godina, što je prilično dug vremenski period. Otkrivanje premalignih promena i na vreme započeto lečenje su ključni za dobar ishod. Ukoliko se na vreme ne uklone, premaligne promene u nekom trenutku mogu, ali ne moraju postati kancerozne. Ukoliko žena ne ide na redovan godišnji pregled, to može ostati neprimećeno.

U Srbiji, rak grlića spada među vodeće uzroke oboljevanja i umiranja žena. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, ta bolest u našoj zemlji godišnje odnese 500 života, dok je broj žena koje godišnje obole od nje duplo veći. (Pročitajte: Šta su simptomi raka dojke?)

Kako sprečiti karcinom grlića?

Preventivne mere koje drastično pomažu u sprečavanju razvoja bolesti su redovni ginekološki pregledi i HPV vakcinacija. Vakcina uspešno štiti od 9 tipova HPV virusa, ali ne može da ukloni virus ukoliko je on već ušao u organizam. U Australiji i drugim zemljama u kojima se vakcinacija sprovodi godinama, broj predkanceroznih promena i genitalnih kondiloma se drastično smanjio. Pa ipak, to ne znači da nakon vakcinacije potreba za preventivnim pregledima prestaje. Bez obzira na izuzetnu efikasnost vakcine, ona ne pruža zaštitu od svih postojećih tipova HPV virusa. 

Redovni ginekološki pregledi koje je potrebno raditi jednom u dve godine pored ostalog podrazumevaju i Papanikolau test. Ovaj jednostavan test nazvan je po grčkom naučniku koji ga je otkrio još u 2. deceniji 20. veka. Radi se tako što ginekolog sa površine grlića materice uzima bris koji nakon laboratorijske analize pod mikroskopom otkriva da li se među ćelijama nalaze i neke izmenjene. Ukoliko je to slučaj, rade se dalja ispitivanja, a redovni pregledi obavljaju se češće. Važno je znati da se Papa test ne radi tokom menstruacije, kao i da dva dana pre pregleda ne treba imati seksualne odnose i ne treba koristiti vaginalete. (Pročitajte: Bakterijska vaginoza – peckanje, svrab i drugi neprijatni simptomi)

Ukoliko je rezultat Papa testa abnormalan, to ne znači da postoji kancer, već da su otkrivene izmenjene ćelije koje je ponekad potrebno ukloniti da ne bi prerasle u kancer. Ova procedura je rutinska i često se izvodi u ambulantnim uslovima. Na osnovu različitih parametara, starosti i sveukupnog zdravstvenog stanja pacijentkinje, kao i eventualnih ranije prisutnih malignih oboljenja, ginekolog procenjuje koje je promene neophodno ukloniti, a koje je dovoljno pratiti. 

Najčešći simptomi raka grlića materice

Veliki problem predstavlja to što na početku bolesti uglavnom ne postoje simptomi koji bi ukazali na nju. Oko 60% žena lekarsku pomoć potraži tek kad kancer poodmakne, a šanse za izlečenjem su znatno manje. Pored toga što lečenje tada postaje teže i kompleksnije, ono pored hirurškog zahvata često uključuje i radioterapiju. 

Iako na početku karcinoma grlića materice simptomi ne postoje, kasnije se može javiti krvarenje koje nije povezano s menstrualnim ciklusom, bol u nozi ili krstima, a ponekad i otok noge. Ukoliko se javi bilo šta od navedenog ili su simptomi prisutni tokom dužeg perioda, potrebno je što pre otići na lekarski pregled. 

Naravno, postoje životni periodi (npr. perimenopauza) kada zbog hormonskog disbalansa postoje produžena, izuzetno obilna krvarenja ili se ona javljaju u nepravilnim razmacima. Bez obzira na to što su ovakvi slučajevi u perimenopoauzi očekivani, žena ipak treba da ode na pregled kako bi ginekolog utvrdio tačan uzrok krvarenja. 

Ko je u povećanom riziku?

U većem riziku je svako ko je inficiran određenim tipom HPV virusa tokom dužeg perioda. Verovatnoća da dođe do razvoja bolesti raste i ako žena ne ide na redovne preglede, a sklona je čestim promenama seksualnih partnera i odnosima bez korišćenja prezervativa. Rizik povećava i rano stupanje u seksualne odnose, pušenje, česte vaginalne infekcije i bolesti koje narušavaju imunitet. (Pročitajte: HIV – smrtna presuda ili problem za koji postoji rešenje?)