NIKADA NIJE KASNO ZA FIZIČKU AKTIVNOST
STONI TENIS
Iako je stoni tenis poznat kao kineski nacionalni sport, nije nastao u Kini, već na engleskim dvorovima krajem 19. veka. U vreme kada je među aristokratijom tzv. veliki tenis već bio popularan, javila se želja za igrom i u hladnijim danima, pa se igra sa reketom i lopticama prenela u kuće, gde je prilagođena prostoru: igralo se na stolu za ručavanje; umesto mreže, na sto su stavljane knjige; umesto reketa, koristile su se kutije cigareta, a čep od šampanjca imao je ulogu loptice.
Od prvog svetskog prvenstva, održanog 1926, pa sve do 1951. godine neprikosnoveni su bili Englezi i Mađari. Usledio je period vladavine Japanaca, da bi 1959. godine pobedom Rong Guo Tuana Kina stupila na stonotenisku scenu i ostala u samom vrhu do današnjeg dana. Ta zlatna medalja bila je ujedno i prva zlatna medalja koju je neki sportista osvojio za Narodnu Republiku Kinu. Iako Kinezi vladaju stonim tenisom, zanimljivo je da se najboljim stonoteniserom svih vremena smatra Šveđanin Jan Uve Valdner – Mocart stonog tenisa – koji je bio u vrhu ovog sporta 30 godina. U penziju je otišao tek u januaru ove godine, sa punih 50 godina. Po mišljenju stručnjaka, ova živa legenda poseduje dosad najbolju tehniku u stonom tenisu i neobjašnjivu vitalnost i izdržljivost, a da ne pominjemo da je uspeo da očuva brzinu refleksa i koordinaciju pokreta i u zrelom dobu.
Ovaj neverovatan sportista rođen je 1965. godine u Stokholmu, jedan deo života proveo je trenirajući u Kini, što je, po njegovim rečima, bilo jako važno za dalji razvoj karijere. Jan Uve Valdner je jedan od sedam stonotenisera koji su učestvovali uzastopno na pet Olimpijskih igara od kada je stoni tenis priznat kao olimpijski sport, 1988. godine, i osvojio je dve olimpijske medalje: 1992. zlatnu medalju u singlu (OI u Barseloni) i 2000. srebrnu medalju u singlu (OI u Sidneju), a u 2004. u Atini mu je za malo izmakla bronza. Od 1982. do 2002. na raznim evropskim i svetskim prvenstvima osvojio je preko 20 medalja kako u singlu, tako u dublu. Takođe, zanimljivo je da je jedan od ukupno pet muških stonotenisera koji su osvojili sva bitna takmičenja u jednoj godini: Svetski šampionat, Svetski kup i olimpijsko zlato.
KO MOŽE DA SE BAVI STONIM TENISOM
Za igranje stonog tenisa godine nisu važne, povrede su retke jer nema direktnog kontakta sa protivnikom, igra se u zatvorenom prostoru s uvek optimalnom temperaturom, razvijaju se refleksi i koordinacija, rekviziti nisu skupi, a igra omogućava i emotivno pražnjenje. Ovo je tehnički veoma složen sport koji aktivira sve mišićne grupe. Od svih igara sa loptom, stoni tenis se smatra tehnički najsloženijim, pa je potrebno 7–10 godina da bi se savladala sva stonoteniska tehnika. Ključni faktori su koordinacija između ruke i oka, kao i brze reakcije i fizička spremnost.
Zbog zvuka loptice prilikom igranja sport je poznat i pod nazivom pingpong. Povrede su retke, a jedna od karakterističnih povreda je povreda leđa. Muškarci i žene takmiče se u singlu, dublu i ekipno. Osnovni udarci su forhend i bekhend, dok volej u stonom tenisu ne postoji. Skoro svaki udarac je spinovan, pa je poznavanje rotacija ključno za dobro prepoznavanje igre (napad i odbranu). Servis i vraćanje servisa smatra se jednim od tehnički najsloženijih elemenata, dok je vraćanje visokih lopti sa distance najimpresivnije.
Za stoni tenis je potrebna izuzetna koncentracija jer se igra odvija brzo i u kratkom vremenskom periodu, a ne dopušta se kontakt sa protivnikom, šutiranje loptice, bacanje reketa, jer igrač može dobiti žuti ili crveni karton, tj. direktno izgubiti poene ili čak i ceo meč (u slučaju kada igrač dobije dva crvena kartona).
Pravila su se poslednjih desetak godina menjala jer je bilo potrebno donekle prilagoditi igru gledaocima pred malim ekranima: dužina seta je skraćena sa 21 poen na 11 poena; brzina kojom se sve odvija otežavala je praćenje putem televizije, pa je loptica sa 38 mm povećana na 40 mm, čime je igra dodatno usporena.
KADA DECA MOGU DA POČNU SA TRENINGOM
Preporuka je da deca počnu da treniraju sa sedam godina. Ne trebaju specijalne predispozicije; najvažnije su velika upornost i istrajnost. Refleksi su uglavnom urođeni, ali donekle mogu i da se razviju. Često deca koja počnu da treniraju stoni tenis posle godinu–dve pređu na neki drugi sport gde do izražaja dolaze upravo spretnost i okretnost koju su razvili na stonom tenisu (Toni Kukoč, Žarko Paspalj, Fred Peri...). Naime, u stonom tenisu je loptica najmanja u odnosu na ostale sportove sa loptom, pa deca razvijaju izuzetnu moć percepcije i brzog reagovanja, što mnogo pomaže u drugim sportovima.
Stoni tenis je individualni sport i deca koja se opredele za taj sport indirektno uče kako da se sami snađu u životu, kako da se uhvate u koštac sa problemom i sami ga reše. U početku trening traje sat i po do dva, dok profesionalci treniraju i dva puta dnevno po 3–4 sata. Profesionalni sportisti neretko imaju rekete sa različitim gumama na različitim stranama reketa i u tom slučaju jedna strana mora da bude crvene, a druga crne boje. Za početak, najbolje je da reket birate po savetu nekoga ko se u to dobro razume. Ako ste rekreativac, svakako izaberite tzv. sporiji reket.
Stoni tenis je pravi izbor u zimskim danima jer će vam žar igre zagrejati i duh i telo, a ako vam se sneg i led ispreče na putu do sportskog centra, po uzoru na viktorijansku gospodu sa početka teksta, improvizujte borilište: poslužite se stolom za ručavanje i knjigama, a prilikom emotivnog pražnjenja povedite računa o tome da ne polomite neki dragi kućni predmet. Sportski pozdrav!