PREVENCIJA STOMAČNIH PROBLEMA NA PUTU

U normalnim okolnostima naš crevni trakt ili kako se medicinskim rečnikom kaže, digestivni trakt je prekriven crevnom florom. Crevna flora je u stvari skup svih mikroorganizama koji nastanjuju naša creva. Broj tih mikroorganizama je oko 100.000 milijardi, i taj broj je desetostruko veći od ukupnog broja svih gradivnih ćelija našeg organizma. Crevna flora je u stvari odred vojnika koji brane naš organizam od patogenih bakterija i nije dobro da se taj broj poremeti na bilo koji način, jer digestivni trakt onda gubi svoju primarnu zaštitu.

Da li je potrebno brinuti o crevnoj flori? Svakako da jeste, jer svaki poremećaj u broju ili odnosu različitih sojeva mikroorganizama može izazvati problem sa stolicom, nadimanjem, mučninom, dijarejom itd. Što više držimo pod kontrolom njihov broj i odnos, toliko će nam i zdravstveno stanje i imunitet biti pod kontrolom.

Podrazumeva se da na godišnjem odmoru želimo da budemo opušteni i da nam ništa ne pokvari užitak sa porodicom i prijateljima. Međutim, kako su godišnji odmori uglavnom van mesta našeg stalnog boravka, gde menjamo svoje navike, rizik od poremećaja crevne flore teško da možemo izbeći. Samim tim što u organizam unosimo vodu i namirnice koje su drugačijeg porekla od onog koje unosimo u normalnim okolnostima, primoravamo organizam da se prilagođava novim stanovnicima njegovog crevnog trakta. Nekim ljudima to odlično „ide od ruke”, prosto nikada nemaju problem sa putničkim dijarejama, ali onima sa osetljivijim zdravljem, iscrpljenim od posla, onima koji su bili pod dužim stresom pre odmora to svakako može da bude problem.

U ovakvim lepim ali za naš stomak vanrednim okolnostima dobro bi bilo da naš crevni trakt pripremimo za „stres” godišnjeg odmora. To podrazumeva da pet dana pre zakazanog godišnjeg odmora uzimamo probiotike svaki dan, i nastavimo sa njima sve vreme u toku godišnjeg odmora, i još pet dana posle putovanja da bismo bili sigurni da nam je stomak adekvatno zaštićen.

Hidratacija organizma se preporučuje pre, u toku i posle godišnjeg odmora, sa bar dve litre tečnosti dnevno, voćni sokovi ili voda. U slučaju dehidratacije organizma, i da bismo je sprečili, možemo na put poneti elektrolite koji su zapakovani u kesice za jednokratnu primenu. Najčešće su u obliku praška koji se rastvara u odgovarajućoj količini prokuvane i na sobnoj temperature prohlađene vode, a za decu se mogu naći i elektroliti sa ukusom maline, banane, vanile itd. Ovako pripremljen napitak se uzima pomalo (jedna do dve supene kašike na pola sata), odnosno prema uputstvu proizvođača. Preparat možemo uzimati i preventivno da bismo sprečili dehidrataciju a ne samo kad već dehidriramo.

Kako da prepoznamo simptome dehidracije

Najčešći simptomi su: suva usta, suva koža, zamagljen vid, glavobolja, oskudno mokrenje. Ovakve preparate možete naći u apoteci u slobodnoj prodaji bez lekarskog recepta i preporučuju se kao deo putne apoteke. Kao preventiva dehidrataciji veoma je korisna slana supa iz kesice koja deluje protiv gubitka tečnosti i elektrolita, međutim u vanrednim okolnostima kada se tečnost preko dijareje ili povraćanja gubi više nego običnim znojenjem preparati za rehidrataciju (elektroliti) su od velikog značaja. Naravno, ukoliko učestalo povraćanje ili dijareja traju duže od dva do tri dana, obavezno se javite lekaru, koji će dalje upravljati lečenjem.

Kao posledica poremećaja crevne flore usled promene okruženja može se javiti opstipacija, u narodu poznata kao zatvor. Postoje ljudi koji su posebno osetljivi i bukvalno pri svakoj promeni mesta boravka imaju problem sa neredovnim pražnjenjem. Savetujemo da se adekvatno hidriraju i da povećanom količinom vode u organizmu pokušaju da olakšaju pražnjenje creva. Ovakav farmakoterapijski pristup se u medicinskom žargonu zove „udaviti neprijatelja” i može biti efikasan. Takođe u ovom slučaju pomaže i ishrana bogata biljnim vlaknima.

Ukoliko znamo da imamo često ovakav problem na putu, potrebno je snabdeti se preparatom (na bazi biljnih vlakana ili laktuloze), po preporuci farmaceuta. Takođe, preventivno možete uzimati probiotike pre i za vreme putovanja da biste sprečili ovakve neprijatnosti na odmoru. Savetuje se i uzimanje češćih a manjih obroka bogatijih svežim povrćem i voćem, a izbegavati meso i mesne prerađevine koje se sporije vare i dodatno opterećuju stomak.

Negujući naš stomak, negujemo mnogo više od njega. Ulažući trud u očuvanje crevne flore, ulažemo u očuvanje imuniteta i vitalnosti našeg tela. Godišnji odmori i putovanja tome i služe, da se organizam osveži i pripremi za nove izazove, tako da verujemo da će i vaš stomak biti značajna podrška u regeneraciji!