PROMRZLINE KOD DECE - DA UŽIVANJE U ZIMI NE POSTANE NOĆNA MORA
Boravak na planini u zimskom periodu je nešto o čemu mnogi sanjanju tokom cele godine. Skijanje i ostali zimski sportovi najčešće se dovode u vezu sa snežnom idilom i tako i treba da bude. Međutim, ponekad se, zbog nepripremljenosti, zimska avantura pretvori u noćnu moru. Promrzline i hipotermija mogu se javiti bilo gde, kada su vremenski uslovi neodgovarajući. Pa ipak, najveći broj takvih slučajeva beleži se na planinama.
Hipotermiji i promrzlinama, koje se najčešće javljaju udruženo, posebno su podložna deca. Da se celodnevni boravak na niskoj temperaturi ne bi završio smrzavanjem, boravak na otvorenom treba dobro isplanirati.
Dobra priprema čuva zdravlje
Ima li na snegu mesta za prehlađene? Da bi dete nesmetano uživalo u sankanju, skijanju i klizanju, treba da bude zdravo. Intenzivna fizička aktivnost može loše uticati na već oslabljen imunitet, pa je veća verovatnoća za nastanak respiratornih infekcija i drugih zdravstvenih problema. Isto važi i za odrasle. Ako želite da ubrzate oporavak nakon korone, izbegavajte iscrpljujuće sportove koji zahtevaju vitalnost i snagu.
Adekvatna garderoba
Pre izlaska na otvoreno, treba se obući slojevito. Aktivni veš koji ne upija vlagu i brzo se suši mnogo je bolji izbor od pamučnog veša koji se, kada upije znoj, zalepi uz telo i dodatno ga hladi. Vodootporna jakna i pantalone zaštitiće telo od hladnoće, a obuća mora biti nepromočiva. Mokre čarape mogu dovesti do upale bešike i indirektno izazvati urinarne infekcije, tako da je ključno da noge ostanu suve. Obuća ne sme biti previše uska ni tesna jer u tom slučaju može doći do prekida cirkulacije, što je posebno opasno kada su temeperature niske.
Vlaga ubrzava proces smrzavanja, pa je poželjno da čizme budu duboke, kako do stopala ne bi stigao sneg. Pokvašenu garderobu i obuću treba što pre skinuti i zameniti suvom.
Glavu, a posebno usta, nos i uši, potrebno je zaštititi kapom i šalom. Šal ili marama prebačena preko lica ne samo što će zaštiti kožu od smrzavanja, već će i sprečiti direktno udisanje hladnog vazduha. Ovo je veoma značajno kada su u pitanju mlađa deca, sklona infekcijama gornjih disajnih puteva.
Promrzline lica posebno su česte kod mališana jer je njihova koža osetljivija od kože odraslih. Hidratacija lica i hranljiva krema sa zaštitnim faktorom ublažiće posledice izlaganja hladnom vazduhu i treba je nanositi u debljem sloju, nekoliko puta dnevno. Usne uvek treba zaštititi negujućim balzamom kako bi se sprečilo njihovo pucanje i isušivanje.
Bez obzira na to koliko dete uživa na snegu, boravak napolju treba ograničiti kako ne bi došlo do hipotermije i nastanka promrzlina. S obzirom na to da telo polako počinje da trne, deca često nisu ni svesna toga da se dešava nešto neobično. Ružičasta koža i bolni trnci na delovima tela koji su direktno izloženi hladnoći, prvi su signal da se treba vratiti u zatvoren prostor. Kada koža pobeli ili posivi i postane tvrda i neosetljiva na dodir, znači da nastaju promrzline. Iako one najčešće predstavljaju površinske povrede kože, ponekad mogu zahvatiti i dublja tkiva, mišiće i krvne sudove, što može dovesti do trajnih posledica. Imajte u vidu da do nastanka promrzlina ponekad dolazi nakon svega nekoliko minuta.
Kada telesna temperatura padne ispod 35°С, nastaje hipotermija. Najčešće se manifestuje drhtavicom, ukočenošću mišića i otežanim govorom. Do hipotermije dolazi nakon boravka u hladnoj vodi, kao i nakon dužeg izlaganja ekstremno niskim temperaturama, posebno ako je osoba neadekvatno obučena.
Izbegnite neželjene posledice
Čak ni odmorno, zdravo dete, ne treba da boravi na otvorenom ukoliko su temperature ekstremno niske ili duva jak vetar. Ako je napolju umereno hladno, na svaka dva sata uvedite dete u zagrejan prostor i dajte mu neki topli napitak (supa, čaj ili topla čokolada).
Ukoliko i pored svih mera opreza primetite promrzline, neophodno je odmah ući u zatvorenu prostoriju. Presvucite mokru garderobu, a promrzle delove tela postepeno zagrevajte toplom, nikako vrućom vodom. Za utopljavanje celog tela možete koristiti ćebe, termofor ili obične flaše sa toplom vodom. Ukoliko su nakon saniranja promrzline izuzetno bolne, detetu dajte lek protiv bolova. Ponekad se, nakon stvaranja promrzlina, na koži pojave plikovi. Njih treba zaštititi sterilnom gazom i ni u kom slučaju ne treba stiskati ni bušiti. Atopijski dermatitis takođe zahteva dodatni oprez i negu.
Ako ni nakon dvadesetak minuta od zagrevanja koža ne povrati normalnu boju i osetljivost ili se pojave plikovi i tkivo postane modro i otečeno, neophodno je potražiti lekarsku pomoć.