SIMPTOMI I UBLAŽAVANJE TEGOBA
MENOPAUZA
Prevenciju i lečenje simptoma menopauze treba da sprovodi ginekolog, koji će izabrati najadekvatniji terapijski model za svaku pacijentkinju pojedinačno, uzimajući u obzir godine, zdravstveno stanje i očekivanja pacijentkinje
Menopauza po definiciji predstavlja poslednju, spontano dobijenu menstruaciju kod žena. Zbog toga se dijagnoza menopauze postavlja retroaktivno, kada prođe period od jedne godine nakon dobijanja poslednje menstruacije. U poslednje vreme se i period od šest meseci od poslednjeg ciklusa sa menopauzalnim vrednostima gonadotropnih hormona FSH i LH smatra za menopauzu. Ipak, menopauza nije samo poslednji ciklus, nego se u ginekološkoj terminologiji tako označava period od nekoliko godina nakon poslednjeg ciklusa.
Simptomi
Čak i pre pojave poslednje menstruacije, period od nekoliko godina vezan je za više simptoma sličnih onima u menopauzi i naziva se perimenopauza.
Srednje doba kada se događa menopauza je od 45. do 54. godine. Svaka menopauza pre 45. i posle 54. godine označava se kao rana, odnosno kasna menopauza. U fiziološkom smislu reči, menopauza predstavlja period gašenja prvo reproduktivne moći kod žena, a zatim i vegetativne funkcije jajnika, koji žene doživljavaju uz pojavu karakterističnih simptoma.
Promene u regularnosti ciklusa najčešće se manifestuju odsustvom menstrualnog ciklusa u očekivanom periodu, a ređe prečestim menstruacijama, kao i drugim nepravilnostima u menstrualnom odlivu. Pored ovih znakova, pojava toplih talasa i noćnih znojenja su skoro redovni prateći simptomi u ovom periodu. Takođe, javljaju se i nesanica, suvoća vagine, poremećaji libida, bolovi u zglobovima, pojava paradentoze ili bolovi u gingivama, promene krvnog pritiska, neraspoloženje, problemi sa pamćenjem i koncentracijom, “lupanje srca”.
U kom obimu i periodu će se javiti tegobe je individualno, različito od pacijentkinje do pacijentkinje i ne korespondira uvek sa izostankom menstrualnog ciklusa. Naime, mnoge žene prilikom urednog ciklusa imaju sve ove tegobe, a ostale ostaju bez ciklusa i ne iskuse nijedan, ili samo neki od pomenutih simptoma. Uopšteno, tegobe tokom jedne do nekoliko godina postepeno se smanjuju i na kraju se simptomi menopauze gube.
Ipak, posledice naglog pada estrogenih hormona, koji je glavni krivac za ove propratne promene, ostaju doživotno. To je slučaj i sa osteoporozom, kada dolazi do gubitka mineralne mase kostiju, što dovodi do lakog lomljenja kostiju. Zbog toga žena treba da dobije preporuke od svog lekara za prevenciju i lečenje osteoporoze kao i smernice u vezi sa tretmanom ostalih simptoma i eventualnom terapijom.
Terapija
U pogledu prevencije i lečenja simptoma menopauze, može se sprovesti zamenska terapija. Zamena estrogena ili alternativni tretman drugim pomoćnim lekovitim sredstvima, treba da se sprovodi u dogovoru sa ginekologom, na kome je da odabere najadekvatniji terapijski model za svaku pacijentkinju pojedinačno, uzimajući u obzir godine, zdravstveno stanje i očekivanja pacijentkinje.
Hormonska zamenska terapija može se uzimati oralno, u obliku flastera i krema, ili putem injekcija. Po sastavu može da sadrži čisti estrogen ili kombinaciju estrogena i gestagena. Terapija može da bude ciklična, sa povremenim pauzama, ili kontinuirana, odnosno bez prekida. O tome koji model izabrati treba konsultovati ginekologa.
Takođe, u situaciji kada se zbog određenih pratećih oboljenja upotreba estrogenih hormona ne preporučuje ili je kontraindikovana, u obzir dolaze pomoćna lekovita sredstva koja u nekoj meri mogu da postignu efekat estrogena, a da pritom ne naprave potencijalna oštećenja zdravlja žene. Takva sredstva su soja, crvena detelina, biljka cimicifuga, za koje se smatra da u značajnoj meri ublažavaju menopauzalne simptome.
Stanja kod kojih je kontraindikovana upotreba estrogenih hormona su karcinom dojke, teška hepatalna stradanja, duboka venska tromboza i druge ređe bolesti. Za sva ova stanja potrebna je konsultacija sa ginekologom, da bi se odredila korist od terapije u odnosu na pridružne bolesti.
Rizik od osteoporoze
Kao što smo već napomenuli, postoji rizik od osteoporoze, pa će informacije koje žena treba da dobije od svog lekara doprineti prevenciji, kao i blagovremenom adekvatnom lečenju. Naime, upotreba pomoćnih lekovitih sredstava i terapija vitaminima i mineralima, vitaminom D, kalcijumom, kao i fizička aktivnost i izloženost suncu, u velikoj meri doprinose sprečavanju ili usporavanju osteoporoze.
Dogovor sa lekarom
Zahvaljujući pristupačnosti informacija sve više žena srednjih godina posvećuje vreme svom reproduktivnom zdravlju i preduzima mere za ublažavanje perimenopauzalnih tegoba. Od ključne su važnosti dogovori i konsultacije sa lekarom, jer samo uz pomoć stručnjaka neprijatnosti koje izazivaju simptomi menopauze mogu da se svedu na minimalnu meru. Da li će to biti hormonskom terapijom ili pomoćnim lekovitim sredstvima, odluku će zajednički da donesu lekar i pacijentkinja, da bi se postigao optimalan zdravstveni benefit, a da se pritom ne naruši opšte zdravlje žene.