VIŠE OD IGRE!

Svoju knjigu o meču sa Vasilijem Smislovom trostruki svetski prvak, jevrejsko-ruski velemajstor Mihail Botvinik s razlogom je završio ovim rečima: „Šah je u prvom redu igra. Ali kada ljudi oduševljeno vekovima igraju, šah dobija odlike umetnosti.” Šah mnogi smatraju i kraljevskom igrom jer je nastao i najviše se tokom istorije igrao na dvorovima. Ova igra beskonačnih mogućnosti, varijanti i kombinacija po nekim istorijskim spisima rođena je ili se prvi put pojavila u šestom veku u Indiji.

Na sanskritu šah nosi naziv „čaturanga”, što znači „četvorodelni”. To je takođe i pesnički izraz za vojsku koja je imala četiri roda: pešadiju, konjicu, slonove i bojna kola. Ime su preuzeli Persijanci (Iranci) kao čatrang, a od njih Arapi kao šatrandž. Ipak, pravila savremenog šaha bitno se razlikuju od pravila arapskog šatrandža, naime tabla

i figure su jednaki, ali pravila o kretanju figura su drugačija.

Komplet za šahovsku igru sastoji se od table s poljima 8x8 (po 32 polja crna i bela), 32 figure (16 crnih i 16 belih figura) koje simbolizuju ljudsko društvo i poredak koji u njemu vlada, dakle kralj, kraljica, lovac, skakač i top, kao moćno oruđe u rukama vladara, predstavljaju vrh piramide moći stroge društvene hijerarhije, te pešadija koja uglavnom služi za žrtvovanje, simbolizuju i sklonost društva prema ratovanju. Šah je rat u kojem sudbina vojnika zavisi od poteza koje povlači igrač i od spremnosti na žrtvovanje. Šah, kažu, preslikava stvarni život jer se bazira na istim principima. 

LOGIKA I PRONICLJIVOST

Pojednostavljeno, šah je igra za dva igrača, jedan igra belim, drugi crnim figurama, partiju uvek započinje igrač sa belim figurama, zatim igrači vuku naizmenično po jedan potez, a cilj igre je matirati kralja.

Mat je u ovoj igri nalik nokautu u boksu, ali dešavaju se i situacije kao što je pat-pozicija, u kojoj bilo koji naredni potez ne može da dovede do pobede jednog od igrača, kao i remi, koji je sporazumni prekid partije pre nego što dođe do pat-pozicije. U ovom slučaju oba igrača dobijaju po pola boda, a partija je nerešena. Rezultat šahovske igre zavisi isključivo od veštine igrača, a nimalo od sreće. Osnovna pravila koja pre početka igre treba savladati u vezi su sa rasporedom figura na tabli i pravilima po kojima se figure kreću, a koja su strogo propisana.

Šah je igra u kojoj je u skladu sa jasno definisanim pravilima svaki potez potrebno pažljivo razmotriti jer svaki koji je povučen u određenom trenutku nužno ima posledice na ono što će se desiti u budućnosti. Šahisti su ona vrsta ljudi koji najpre i najlakše shvate da poraz ne znači obavezno i neuspeh, ali da se iz svakog poraza može nešto naučiti, a naročito to da se greške ne smeju ponavljati. Šahisti razvijaju onu vrstu pronicljivosti koja mnogima od nas nedostaje, a to je da pažljivo posmatrajući protivnika mogu da predvide koji će sledeći potez povući. To znači da šah razvija ne samo moć logičkog razmišljanja već i intuiciju.

Šah jednako dobro igraju i žene i muškarci, a utisak da muškarci igraju bolje proizilazi iz njihove brojnosti u šahu.

DECA I ŠAH

Zašto treba učiti decu da igraju šah? Šahovski pedagozi kažu da je šah igra koja kod dece razvija brojne sposobnosti, a smatra se i da daje veoma dobre vaspitne rezultate. Šah je igra sa visokim stepenom složenosti i čvrstim pravilima, pa se smatra da razvija sklonost ka rešavanju matematičkih problema.

Vezu između šaha i matematike uočili su još klasični mislioci, a takođe je poznato i da je veliki broj matematičara među šahovskim velemajstorima, a ono što je još interesantnije jeste sve veći broj dece među velemajstorima. Danas je u tridesetak zemalja šah obavezan predmet u školama, u Rusiji čak punih četrdeset godina.

Smatra se da deca već u uzrastu od tri do četiri godine mogu da nauče osnovna pravila igre. Igru treba početi sa dve do tri figure, preporučuju se kralj i dama jer to ne zahteva od deteta da predviđa mnogo poteza unapred. Kasnije treba uvoditi postepeno i druge figure kako se razvija njegovo razumevanje pravila igre, kretanja pojedinih figura i percepcija cele situacije na tabli.

Glavni problem kod učenja dece šahu jeste kako održati pažnju, entuzijazam i interesovanje deteta u tom procesu. Deca drugačije uče od odraslih, sagledavaju igru globalno i igraju intuitivno. Evo nekoliko saveta kako da zainteresujete dete da istraje u učenju šaha.

• Ne poklanjajte pobedu detetu, omogućite mu da je zasluži,

• Dajte mu neke olakšice, na primer, duže vreme za razmišljanje,

• Okrenite tablu u toku igre nekoliko puta, ustupite mu svoje pozicije,

• Primenjujte pravilo taknuto-maknuto na odraslog igrača.

ŠAHOVSKA OLIMPIJADA

Da li je šah sport? Mnogi će reći da je šah mešavina sporta, umetnosti i nauke, ali to nije potpuna definicija. Šah je teško definisati i staviti ga u bilo koji okvir jer je višedimenzionalan kako po svojoj formi tako i po iskustvu koje dugogodišnji igrači imaju. Stručne diskusije i žargoni u mnogim sportovima koriste šahovsku terminologiju, kao na primer: matiran, patiran i slično. Isto tako, šahisti neretko koriste sportsku terminologiju u šahu.

Veza između šaha i sporta je duga i čini konstantu koja je šah definisala kao sport u mnogim državama sveta. Šah još nije uvršten u olimpijske sportove, ali se na tome intenzivno radi i u skoroj budućnosti ćemo šah imati na Olimpijskim igrama. Šah ima svoju olimpijadu, prva je odigrana u Londonu 1927. godine pod nazivom Turnir nacija, za prelazni pehar ser Hamilton–Rasela. Kasnije je to takmičenje priznato kao službeno prvenstvo sveta ili kao Šahovska olimpijada.