NAJČEŠĆE VAGINALNE INFEKCIJE
Uzroci, simptomi I lečenje
Vaginalne infekcije mogu da se podele u nekoliko grupa: to su infekcije hlamidijom (Chlamidia trachomatis), miko-/ureaplazmom (Mucoplasma hominis; Ureaplasma urealyticum i Ureaplasma parvum), bakterijske (Neisseria gonorrhoeae, Staphylococcus aureus, Escherichia coli i druge), gljivične (Candida albicans, Candida tropicalis) i infekcije protozoama (Trichomonas vaginalis)
Seksualno zdravlje podrazumeva bezbedan seksualni život, koji dosta zavisi od informisanosti, efikasne zdravstvene zaštite i naravno, odgovornog ponašanja osoba oba pola. Jedan od načina za preventivu od polno prenosivih bolesti je izbegavanje nasumičnih seksualnih veza i održavanje seksualnog kontakta sa stalnim partnerom. Svakako, ukoliko nemate stalnog partnera ili tek ulazite u novu vezu, obavezno koristite prezervative.
Vaginalne infekcije mogu izazvati bakterije (npr. bakterijska vaginoza), gljivice (npr. Candida), paraziti (npr. Trichomonas vaginalis) ili virusi (npr. genitalni herpes).
Simptomi vaginalne infekcije
Simptomi vaginalne infekcije se razlikuju zavisno od uzročnika, a neki od uobičajenih su:
- Promene u izgledu, konzistenciji i količini vaginalnog sekreta
Sekret može postati sivkast, žućkast i zelenkast, a često ga prati neprijatan miris, posebno u slučaju bakterijske vaginoze. Količina sekreta kod infekcije može biti veća ili manja od uobičajene, a izmenjene je konzistencije (tzv. sirasta).
- Svrab i iritacija
Svrab u vagini ili vulvi (spoljašnji deo genitalija) su prepoznatljivi za vaginalne infekcije. Ponekad se javlja peckanje tokom uriniranja ili seksualnog odnosa.
- Bol, nelagodnost, crvenilo i otok u genitalnom području
Bol u vagini, donjem stomaku ili tokom seksualnog odnosa, kao i nelagodnost u predelu genitalija ili oko njih, crvenilo u području vulve ili vagine, kao i otok genitalija znaci su da je vaginalno zdravlje narušeno. (Pročitajte: Vaginalna infekcija i kako je prepoznati?)
Ovi simptomi mogu ukazivati na različite vrste vaginalnih infekcija, uključujući bakterijsku vaginozu, kandidijazu (gljivičnu infekciju), vaginalnu trihomonijazu, hlamidiju, gonoreju i druge infekcije. Ako imate bilo koji od ovih simptoma, konsultujte se sa lekarom radi tačne dijagnoze i odgovarajućeg lečenja.
Hlamidija - šta je uzrokuje i kako se prenosi?
Infekciju hlamidijom izaziva intracelularni parazit Chlamidia trachomatis. Ona se prenosi polnim putem i pojavljuje se kako kod muškaraca, tako i kod žena. Osim polnih organa, u nekim slučajevima napada i oči, zglobove, jetru i pluća. Period inkubacije (vreme od zaražavanja do pojave prvih simptoma) je od 10 do 30 dana. Kod žena infekcija je često bez simptoma ili se pojavljuje pojačan vaginalni sekret.
Kako se dijagnostikuje?
Najsigurniji način da se proveri da li postoji infekcija hlamidijom je putem laboratorijskih istraživanja. Uzimaju se brisevi iz vagine, grlića materice i šalju se u laboratoriju, gde se obavljaju testovi, kako bi se ustanovio tip bakterije, zasejavanjem u specijalnim uslovima.
Kod tzv. ekspresne dijagnostike traže se bakterije u urinu, cerviksu, i genitalnom sekretu. Ispitivanje serumskih antitela usmerenih protiv hlamidije nije 100% pouzdano i zahteva tumačenje dobrog specijaliste - venerologa.
PCR dijagnostika se izvodi u početnom periodu bolesti, kada još uvek može antigen da se izoluje iz cerviksa i urinarnog kanala. Ovo je najsavremenija metoda u dijagnostikovanju hlamidije i dokazuje delove njenog genetskog materijala – DNK ili RNK.
Kako izgleda klinička slika i kakvo je lečenje?
Klinička slika kod infekcija hlamidijom kod žena može da se pojavi kao:
- Hlamidijska endometrioza, zapaljenje sluznice materice sa pojavom sluzavo-gnojnog sekreta. Hlamidijska endometrioza, iako retko, može da bude praćena opštom slabošću, povišenom temperaturom, bolom u leđima i donjem delu stomaka, kao i narušavanjem menstrualnog ciklusa.
- Hlamidijski salpingitis, zapaljenje jajovoda, sa pojavom bola u donjem stomaku, svrabom i sluzavo – gnojnim sekretom.
- Hlamidijska erozija grlića materice.
Infekcija hlamidijom kod žena može da dovede do različitih oboljenja polnih organa, kao i do steriliteta i pada imuniteta organizma. Lečenje je teško i u nekim slučajevima produženo. Leče se oba seksualna partnera.
Koriste se antibiotici, na koje je osetljiva Chlamidia trachomatis. Lečenje hlamidije može da uključi i preparate za podizanje imunog sistema – multivitamine Terranova Living Multivitamini za žene ili Orthomol Immun, kao i posebnu dijetu. Nakon konačnog završetka tretmana, sprovodi se kontrolna analiza. Ako se ne otkrije hlamidija, analiza se radi još jednom sledećeg meseca.
Urogenitalna infekcija mikoplazmom
Urogenitalnu infekciju mikoplazmom uzrokuju bakterije mikoplazma, kao i ureaplazma. One su široko rasprostranjene u prirodi i izazivaju različita oboljenja kod čoveka.
Genitalna infekcija mikoplazmom i ureaplazmom se prenosi polnim putem (polnim i oralnim kontaktom). Moguće je vertikalno prenošenje infekcije sa majke na dete (tokom porođaja ili u trudnoći). Najveći uticaj na rasprostranjenost infekcije ima seksualni čin. Povećanje rizika od zaražavanja je proporcionalno sa učestalošću kontakata i brojem seksualnih partnera. Predstavnici ureaplazme i mikoplazme su izolovani kod 30 do 80% zdravih ljudi, bez simptoma infekcije, najčešće kod žena.
Koji su simptomi?
Period inkubacije nakon zaražavanja mikoplazmom je tri do pet nedelja, pojavljuje se posle otprilike 15-20 dana. Infekcija bakterijom iz roda mikoplazme i ureaplazme javlja se sa neznatnim simptomima, karakterističnim i za druga polna oboljenja ili protiče bez simptoma. Važni simptomi na koje treba obratiti pažnju su:
- Vaginalni svrab (svrab u vagini)
- Peckanje prilikom mokrenja
- Bol za vreme seksa
Kod bakterijske vaginoze je dokazana češća pojava ove infekcije.
Treba znati da su M. hominis i M. genitalium izolovani iz unutrašnjosti zida materice kod približno 10% žena sa upalom jajnika. Kod žena sa infekcijom mikroplazmom može da se javi i infekcija uretre, bešike, karlice i posteljice fetusa u eventualnoj trudnoći.
Često vaginalne bakterije mikoplazma i ureaplazma mogu da iskomplikuju trudnoću i da dovedu do prevremenog porođaja. Pretpostavlja se da U.urealythicum učestvuje u patogenezi kamena u bubregu zbog velike aktivnosti ureaze, dok se M.hominis smatra za uzročnika pijelonefritisa.
Kako se postavlja dijagnoza i kakvo je lečenje?
Dijagnostikovanje ove infekcije nije teško – može da bude testirana iz urina, cervikalnog ili vaginalnog sekreta. Najpoznatiji metod u dijagnostikovanju infekcije zahteva molekularno-biološke tehnike – lančane reakcije polimeraze, koja dobija sve veći značaj.
Zlatni standard u lečenju infekcija koje izazivaju mikroplazme i ureaplazme su antibiotici iz grupe tetraciklina (Dovicin, Doksicikli HF, Vibramycin D). Poslednjih godina sve češće se u lečenju infekcija mikoplazmom i ureaplazmom koriste makrolidni antibiotici (Hemomycin, Summamed, Fromilid) i hinoloni (Ciprocinal, Citeral, Elfonis).
Vaginalne gljivične infekcije
Vaginalne gljivične infekcije uzrokovane su prekomernim rastom gljivica iz roda Candida, najčešće Candida albicans. Ove infekcije su prilično česte i mogu izazvati različite simptome. Neki od njih su svrab u vagini i oko nje, crvenilo i iritacija vulve, sirast i gust vaginalni sekret, bol tokom seksualnog odnosa (zbog iritacije i suvoće), bol i nelagodnost pri mokrenju, crvenilo i blagi otok u vagini i okolnim područjima.
Uzroci i faktori rizika
- Upotreba antibiotika narušava ravnotežu bakterijske flore u vagini, omogućavajući prekomerni rast gljivica.
- Hormonske promene tokom trudnoće povećavaju rizik od gljivičnih infekcija, a razvoju infekcija mogu doprineti i kontraceptivne pilule i hormonska terapija.
- Osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, poput onih sa dijabetesom ili HIV-om, mogu biti sklonije gljivičnim infekcijama.
- Neodgovarajuća higijena, korišćenje agresivnih sapuna ili sprejeva za intimnu higijenu, kao i nošenje sintetičkog donjeg veša i dugotrajno nošenje vlažnog donjeg veša pogoduju rastu gljivica.
Dijagnoza i lečenje
Dijagnoza se postavlja na osnovu vaginalnog pregleda i mikroskopske analize uzorka vaginalnog sekreta. Za lečenje vaginalne gljivične infekcije se koriste oralni ili lokalni antigljivični lekovi (antimikotici).
Važne su i promene u životnom stilu - održavanje dobre higijene, nošenje pamuka umesto sintetičkih materijala, kao i izbegavanje upotrebe iritantnih proizvoda za intimnu negu.
Vaginalne infekcije u trudnoći
Vaginalne infekcije tokom trudnoće su prilično česte i ukoliko se ne leče, mogu uticati na zdravlje majke i bebe. Lečenje vaginalne bolesti tokom trudnoće važno je zbog prevencije komplikacija. Infekcije mogu povećati rizik od prevremenog porođaja, niske porođajne težine bebe i drugih komplikacija. Neke infekcije mogu se sa trudnice preneti na bebu tokom porođaja i uzrokovati probleme poput respiratornih infekcija, očnih infekcija itd.
Od vaginalnih infekcija u trudnoći, najčešće su bakterijska vaginoza, vaginalna kandidijaza, trihomonijaza, genitalni herpes, hlamidija i gonoreja.
Lečenje može biti sistematsko ili lokalno, zavisno od težine simptoma i toga koji je trimestar u pitanju. U zavisnosti od infekcije, koriste se antimikotici, antivirusni lekovi i antibiotici, kao i kombinacija ovih lekova.
Redovni prenatalni pregledi omogućavaju praćenje zdravlja majke i bebe, uključujući otkrivanje i lečenje infekcija. U trudnoći treba posebno voditi računa o higijeni (koristiti blage, neiritantne sapune bez mirisa), a donji veš treba da bude od pamuka jer taj materijal omogućava koži da diše (vlažnost doprinosi rastu gljivica i bakterija).
Antibiotik za genitalne infekcije
Precizna dijagnostika je ključ za uspešno lečenje, a samoinicijativno uzimanje lekova može pogoršati simptome i produbiti problem. Ginekolog će preporučiti odgovarajući antibiotik ili drugi lek na osnovu specifičnih simptoma, medicinske istorije i laboratorijskih nalaza.
Izbor antibiotika zavisi od vrste infekcije i uzročnika koji je izazvao problem. Za gonoreju se često koristi ceftriakson (obično se daje kao injekcija) u kombinaciji sa azitromicinom ili doksiciklinom.
Za hlamidiju se obično koristi azitromicin ili doksiciklin.
Za infekciju mikoplazmom, preporučuju se moksifloksacin ili azitromicin.
Za tretiranje bakterijske vaginoze koristi se metronidazol (oralno ili kao vaginalni gel) ili klindamicin (oralno ili kao vaginalni krem), dok se za trihomonijazu propisuje metronidazol (oralno) ili tinidazol.
Za gljivične infekcije, poput onih uzrokovanih Candidom, koriste se antimikotici, kao što su flukonazol (oralno) ili klotrimazol (vaginalni krem ili vaginalete).
Preparate za intimnu negu, kao i medikamente za lečenje vaginalne infekcije pronađite u BENU apotekama.
Podelite članak
Preporučeni proizvodi
Terranova Living multivitamin Woman kompleks 50 kapsula
Nedostupno
3 064,00 RSD
Orthomol Immun granule 30 doza
6 254,00 RSD
Durex classic 12 komada
1 077,00 RSD
Eucerin pH5 Losion za intimnu higijenu, 250 ml
824,00 RSD
Canesbalance Vaginalni gel, 7 x 5 ml
1 400,00 RSD
Povezani članci
Ocene/Recenzije
1 kupac)
(Ocenjeno-
Koja je najbolja krema za vaginalne infekcije i koje su dobre tablete protiv vaginalne infekcije?